Дубуртазиб батурси урк1и сочинение

Обновлено: 01.07.2024

Оценить 704 0

Муг I ялим: Магомедова И.М.

Дарсла мурад:

А. Гъазила творчествола мяг1ни дурх1нази мурхьли аргъахъни; илала произведениебачи диги ак1ахъни; дурх I нала мух I лила гъай г I аладях I ардукни.

Бяркъла мурад:

Ват I айчи, вег I ла мезличи ва поэтла творчестволичи диги ак I ахъни; царх I илти миллатунала адамтачи х I урмат ва бархбас руркъни.

Дарсла жура : сагаси дарс иргъахъни

Дурсрала ургабсибархбас : географияличил.

Чебаъла г I яг I ниахъала: авторла сурат, проектор, компьютер, презентация, кроссворд.

Дарсла башри

Дарс бех1бихьни, илала тема ва мурад аргъахъни.

- Салам, ах1ерти дурх l ни! Х1урматла г1ях1ли!

Ишбарх1ила даргала литературала дарс нуни кабирхьуси саби.

Наб бик1ар Индира Мях1яммадовна. Меусишала вец1ну цара дусла школа, Избербашла педучилище ункъли руч1ули тамандарра. 2009 ибил д. рех1рихьили РТС – аулла школализир дарган мезла ва литературала учительли рузулра.

Учитель: Сагаси дарсличила гъайдик1ес гьалар, дурх l ни, гьандиркахъех l е, ардякьунти дурсрачир делч1унти.

Фронтальный опрос.

Иш бут1а касибси произведение.

Лугули саби ванзали

Кьац1 нушази ма или,

К1унт1рала мерличиб сегъуна дев биэс г1яг1ниси?

Хъуличила ц1умик1и. (хъубзара)

ll . Сагаси дарс иргъахъни.

Учитель: – Х l ушани аргъили дургудая, нуша ишбарх l и чичила гъайдик l ех l ел.

– Балулраяв иш суратлизивси чи саял? (Амир Гъази)Слайд 4. Учительла ихтилат

Дарсла тема х l ясибли гьала – гьала гъайдик1ех1е А. Гъазила биографияличила.

Амир Гъази –пагьмукар поэт, писатель ва тилмаж Гъазимях l яммадов Амир Ражабовичла псевдоним саби.

Учитель: Ил ак l убси сай 1940 ибил дусла январьла 5-личив Дахадаевла районна Зубанчила шилизив хъубзарла хъалибарглизив. Слайд 5.

Илала дудеш жявли вебк l ибсири, амма Амир Гъазини ил хъумх l ертур. Лех l дизирая гьари, сегъунти х l яланачил белк l и илини дудешлис назму: (учительли буч l а)

Агара дила дудеш,

Сураталра агара…

Ну илини ванзалис

Уббатурси галгара. Слайд 6.

Дудешлизивад жявли мях1румиубси гьарил дурх1яла урк1илизи ат1ести дугьби сари ишди.

Учитель: - Се иргъулрая ишди дугьбазиб х l ушани? (дец l , дудеш агрила кьут l кьудеш).

– Сен илала дудешла сураталра агарсири? (40 –ибти дусми, дургъбала замана фотоаппаратуни камли сарри лерти).

Учитель: Зубанчила верх1ел дусла школа таманбарили г1ергъи, илини Сергокъалала педучилище, Москвализиб М. Горькийла уличилси Литературный институт тамандариб. Слайд 7.

Поэтла гьунила бех1бихьуд.

Баладаяв се сабил бириз? (тополь)

Учитель: Илини дарган мезличи М. Ю. Лермонтовла, Н. А. Некрасовла , М. Джалильла, С. Стальскийла, Х l . Ц l адасала ва царх l илти поэтунала назмурти шурдатур. Слайд 10

Учитель: Амир Гъази хабарагарли, урк l и т l ашбизурли, 2000 ибси дуслизив вебк l иб. Ил убк l ух l ели мякьлар ралрикибсири Дагъиста халкьла поэтесса А. Г l ябдулманапов.

Г I ур илини поэтлис багъишлабарибси назму белк l ун:

Музабухъун х l ечира

Кьисматла кьяркьдеш кахси,

Чуйнара сунечила

Х l уни назму белк l унси. Слайд 11.

Сай ак l убси шилизибси школали Амир Гъазила у бихули саби.

Сонет поэзияла произведение саби, вец1ну авра тугълизибад цалабикибси ва каргьнила ч1умати кьяйдурти лерси. Сонетуни к1ел журала сари.

Классический (италияла) ва Шекспирла (англияла). Сонетунала цаибтигъунти машгьурти устни сабри 13 – 14 ибти даршдусунала италияла поэтуни Данте Алигьери ва Франческо Петрарка. Слайд 13.

Иш произведениелизир 16 сонет лер. Сонетуни дигайличил дархдасунти сари. Лирический геройла, илала риганайла ва т1абиг1ятла образуни лер.

Сунела каргьни, куплетунази тугъи цаладикни, рифма, имц1али мешубуцуни пайдаладирни х1исабдаралли А. Гъазила сонетуни Шекспирла сонетуначи мешули сари.

Х1елулри нуни я царх1илтани -

Гьалаб х1ебалуси улкализиври.

Иргъусири ч1янк1ли буруси х1уни.

Урк1и, х1улби, дагьри - лерил х1езирри. Слайд 14.

Учитель: Сунела геройла дигайла ц1акьдеш чедаахъес багьандан, поэт халкьла мух1лила пагьмуличи дугьаилзули сай:

Халкьла ил г1якьлула пасих1си х1екьдеш!

Г1ямру сях1бат или нушабван лебтас,

Детахъиб набзирти терсдеш ва кьяркьдеш. Слайд 15

Учительли сонетуни делч1ни.

Жузличил х1янчи.

- Херъая,гьари, х1ушала парталичи кадихьибти к1урази, ишаб леб сагати дугьбачил х I янчи.

Сагати дугьбачил х I янчи:

Тилмаж -белк I шурбалтан, переводчик.

Псевдоним - поэтла литературный у.

Бириз - тополь

Дадац1ух1 – арцан, пустельга.

Бугьтан– агруми чедирхьес, клевета.

Хандакь – окоп

К1инч1би – почки на деревьях.

Г1яржакь – адамтала кьукья.

Дарс кагахъни.

Х l яз дураберк l ни.

-Х I ушани г I яхил аргъирал нуни дурибти , сен-сен лех I ихъули дуирал ахтардибарес багьандан ишгъуна дарсла кагахъни дурабурк1ех I е.

У читель: Х I ушала партабачир леб кроссворд,ил биц I ахъес чебиркур х I ушаб.

Детх1ел: Слайд 17

2. А. Гъази ак1убси шила у. (Зубанчи).

6. А. Гъазила нешла у. (Ханум)

7. Вец1ну авра тугълизибад цалабикибси ва каргьнила ч1умати кьяйдурти лерси поэзияла произведениелис се бик1ара? (сонет)

1. А. Гъази поэт, писатель ва ….. (тилмаж).

3. Илала назмуртала цаибил жузла у. (Бириз)

Рефлексия Дарсличиб нушани се багьурра:

- Се багьуррая х l ушани иш дарсличиб?

- Чи сая А. Гъази? Мурт ва чинав ак1убси ил?

Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладарни.

Хъули х1янчи бедни.

Учитель: Таманбарес дигулра гьанна ишбарх1ила дарс А. Гъазила назмулизибад касибти тугъачил.

Адамтани наб иру

Г1ях1си поэт сай или.

Наб кьалли или диги

Ца г1ях1си адам сай или.

Баркалла дак I ибти г I ях I лас ва ах1ерти дурх1нас!

Г1ях1ли калена!

Сагати дугьбачил х I янчи:

Тилмаж -

Псевдоним -

Бириз -

2.Кроссворд арзая.

2. А. Гъази ак1убси шила у.

6. А. Гъазила нешла у.

7. Вец1ну авра тугълизибад цалабикибси ва каргьнила ч1умати кьяйдурти лерси поэзияла произведениелис се бик1ара?

Нажмите, чтобы узнать подробности

0)Дарсличи х1ядурдеш (доскаличиб белк1,дарсличиб агарти х1исаббарни).

1)Тема ва мурад аргъахъни.

2)Тикрардарни:

-Жанр х1ясибли сегъуна саби ил произведение?(поэма).

-Поэма или селис бик1ара? (Халаси,назму тях1ярли каргьурси ,лирикала яра лиро-эпическое произведение саби,сюжет бух1набуцибси).

-Назмулизибад селизиб дек1арбулхъуси поэма? (Поэмала бух1набуц хабарван чеббурес вирар,назмула-вирх1ейрар).

-Сегъуна саби поэмала тема? (гьарх1едизурти дигайличила)

-Поэмала автор К.Темирбулатова се миллатла адам сарри (ногъайлан)

б)-Даргала чидил далайчи,хьунул адам,сарри гьарх1едизурти дигайличила далайрик1уси?(Хадижа Г1ябдуллаева)(слайд2)

Нургъби карт1улра нуни,

Андайлар шараб х1улби

Диц1ули сари дила,

-Сен гьарх1едизуртири Хадижала дигай?Сен илцад кьут1кьутири илала г1ямру?(Дудешла узини,мулк багьандан сунела уршилис ураркьибсири Хадижа,К1инайс,кьабуликибсири гъай бехъес,амма рахъх1и ках1ели Хадижа ребк1ибсири.(1897-1916д.)

-Инкарла игитуни чихъали? Марти игитуни чи саби?

в) -Сюжет сегъуна саби,дурх1ни, поэмала?(Ногъайлан хан Темирла рурси Саибжатлира х1енкьула Кемаллира дигай дирхьули саби,амма ханни. рурсилизи хьар-хъарагарли.Саибжат Култайла ханна урши Актамлис уриркьули сай.Сунела тиладиличи дудеш лех1х1ейзурх1ели,Саибжат Кемалличил гьаррухъун,амма г1еббаибти ханна нукертани Кемал каршули саби.Мут1иг1х1ериубси Саибжат ханни каруршули сай.

-Х1ушала пикрили,сен мешути ах1ена Асиятлара Саибжатлара кьисматуни?(Асият Совет Х1укуматла замана х1еррирулри,хьунул адамлис сунела кьисмат сунеласун ирзес имканти дедибси замана,Саибжат,ханна рурси,биалли,ц1ябти г1ядатунала замана,хананани бек1деш дируси замана(12-19даршдусми) х1еррирулри.Илх1ели хьунул адамла кьисмат хъаллариайчи дудешла арилизиб бири, хъаллариубх1ели-мура арилизиб.)

(Илди к1елра фильмла ахирти чедаахъес)

-Не спится.няня:здесь так душно!

Открой окно да сядь ко мне.

-Что, Таня, что с тобой?

Поговорим о старине.

-О чем же,Таня? Я,бывало,

Хранила в памяти немало

Про злых духов и про девиц;

А нынче все мне темно,Таня;

Что знала,то забыла.Да,

Пришла худая череда!

Про ваши старые года:

Была ты влюблена тогда?

-И полно,Таня!В эти лета

Мы не слыхали про любовь;

А то бы согнала со света

Меня покойница свекровь.

-Да как же ты венчалась,няня?

-Так ,видно.бог велел…

Недели две ходила сваха

К моей родне, и наконец

Благословил меня отец.

Я горько плакала со страха…

-Пушкинна романнизир няняра,Татьяна мях1камрарахъес, ,К.Темирбулатовала поэмализир зизира,Саибжат рерцахъес,.цаван дугьабилзули саби.

-Господь,помилуй и спаси!

Магаб х1ед дигайлизир!)

-Пушкинна поэмаличи гъамдеш чебаэли саби иш бут1ализибра.

ил бут1ализир дуркьдиубти дугьби даргес.(диван,сардар,хан).

Тяй ибси девлис синоним баргес (урчи,ябу,тази ,айгъир).

Диван ибси девлис сегъуна эпитет пайдалабарили?(Х1ила).Сегъуна мяг1на бух1набуцили илди дугьбани?

-Сегъуна саби поэмала бек1 мяг1на?(Дигайлис мардеш дих1ни, кьисматли сегъунти къияндешуни дях1чидарили диалра).

-Сен-сен чебиулрая х1ушани Саибжатла дудешла баркьуди?

Ил поэма ишбарх1ила жагьилтачила биэс бирару?

Жавабти кьиматладарес. Хъули х1янчи:поэмала 5 тахта урк1иличир дяркъес.

-Сюжет сегъуна саби поэмала?(Ногъайлан хан Темирла рурси Саибжатлира х1енкьула Кемаллира дигай дирхьули саби,амма ханни. рурсилизи хьар-хъарагарли.Саибжат Култайла ханна урши Актамлис уриркьули сари.Сунела тиладиличи дудеш лех1х1ейзурх1ели,Саибжат Кемалличил гьаррухъун,амма г1еббаибти ханна нукертани Кемал каршули саби.Мут1иг1х1ериубси Саибжат ханни каруршули сари.

-Дигайла х1ябмузан илаб чили цалабяхъили?(Жавад-Алван-Антон Никифорович).

-Илдала кьисмат сен-сен каргьура?(Жавадра Алванра хъайчикабииб,Антон Никифорович илдала хъалибаргла гьалмагъли калун).

-Сен Саибжатлара Кемаллара кьисмат ург1ебли уббулхъули??(Илди рев-циялис гьалаб,хананала замана х1ербирулри.Илх1ели лебил халкьла ари хананазиб,талхъунтазиб бири.Хьунул адамла сунела кьисмат арзес ихтияр х1ебири: хъаллариайчи бег1тала арилиур рири ил,хъаллариубх1ели—мура).

(*Лейли и Меджнун*фильмла бут1ни чедаахъес.

-Х1ердизирая доскаличи.(слайды7-15)

Ишди назму каргьнила тях1уртазирад х1ушаб чидил тянишси?(доскаличи делк1и:газель,рубаи,гошма;рифмала жураби:гьаб-г1ергъиси,ца тугъ ургабси,чумал тугъ ургабси).

Газель—аа ба ва га да

Рубаи --ааба(3-ибил тугъ рифма агарси)

Гошма—абаб вввб гггб дддб еееб(11 бирк1анничилти 4 тугъла 5 тахтала назму)

Ты рукой мне сжала сердце,жизнь влачу пустую я.

Жизнь моя к концу приходит,в верности тоскую я.

Всюду,где ты скорбь увидишь,мне ты сватаешь ее.

А тебе всегда желаю радость молодую я.

А какой бальзам,-спросила,-нужен глазу твоему?

Из-под ног твоих лишь только пыль хочу седую я.

Я одежду шью,мечтая о свидании с тобой.

На тебя надеть хотел бы ризу золотую я.

Омар Хайям (рубаи-авал тугъ)

Ты,кого я избрал,всех милей для меня.

Сердца пылкого жар,свет очей для меня.

В жизни есть ли хоть что-нибудь жизни дороже?

Ты и жизни дороже моей для меня.

Пусть,когда я умру,проститься со мной

Только добрый придет,кто,как я,страдал,

Кто обижен судьбой и забыт родней,

Кто устал от забот,кто,как я,страдал.

Кто родным, обедневшим, открыл свой дом,

Кто,от них пострадав,живет бедняком,

Кто с нуждой и бедой хорошо знаком,

Кто вино скорби пьет,кто,как я,страдал.

Кто такой же узнал от родни урон,

Кто заклеван родней,как стаей ворон,

Кто ограблен родными и разорен,

Кто несчастья клянет,кто,как я,страдал.

Кто двоюродных братьев обул ,одел,

Кто,найдя в них врагов,потом пожалел,

Кто увидеть бы в доме своем хотел,

Благородных сирот,но,как я страдал

Ты,Эмин,воспитал молодых людей.

Но не стали они опорой твоей.

Пусть придет справедливый,а не злодей,

Пусть придет только тот,кто,как я.страдал

д)Х1ердизирая ,дурх1ни,доскаличи.(слайд 4-5)Делч1ахъес 2 ученицализи.

-Не спится.няня:здесь так душно!

Открой окно да сядь ко мне.

-Что,Таня,что с тобой?

Поговорим о старине.

-О чем же,Таня?Я,бывало,

Хранила в памяти немало

Про злых духов и про девиц;

А нынче все мне темно,Таня;

Что знала,то забыла.Да,

Пришла худая череда!

Про ваши старые года:

Была ты влюблена тогда?

-И полно,Таня!В эти лета

Мы не слыхали про любовь;

А то бы согнала со света

Меня покойница свекровь.

-Да как же ты венчалась,няня?

-Так ,видно.бог велел…

Недели две ходила сваха

К моей родне, и наконец

Благословил меня отец.

Я горько плакала со страха…

-Пушкинна романнизир няняра,Татьяна мях1камрарахъес, ,К.Темирбулатовала поэмализир зизира,Саибжат рерцахъес,.цаван дугьабилзули саби.(слайд6)

-Господь,помилуй и спаси!

Магаб х1ед дигайлизир!)

-Пушкинна поэмаличи гъамдеш чебаэли саби иш поэмализибра.(слайд 1).

ил бут1ализир дуркьдиубти дугьби даргес.(диван,сардар,хан).

Тяй ибси девлис синоним баргес (урчи,ябу,тази ,айгъир).

Диван ибси девлис сегъуна эпитет пайдалабарили?(Х1ила).Сегъуна мяг1на бух1набуцили илди дугьбани?

Поэмала бег1лара мяг1на ц1акьбиубси мер(кульминация) чидил саби?

Дудешличи кибх1ели Саибжат:

-Сегъуна саби поэмала бек1 мяг1на?(Дигайлис мардеш дих1ни, кьисматли сегъунти къияндешуни дях1чидарили диалра).

-Сен-сен чебиулрая х1ушани Саибжатла дудешла баркьуди?

Ил поэма ишбарх1ила жагьилтачила биэс бирару?

Поэмала бех1бихьудлизиб сегъуна дубурлантала ва,иш поэмализибад чебиуливан ,ногъайлантала г1ядатличила бурули?(г1я1ялдешла).

Чумэсил барх1ири ханни г1ях1лази саби бак1нила мурадличила хьарбаибси?Сен?

t1575392922ab.jpg

Дурх1нази саркъахъили буч1нила бурсидешуни даимдарни.

Повестьла тема ва беке маг1на гьаргдарии.

Бяркъла мурад :

Геройтала образуни гьаргдарни, идала баркьудлумачила бурни

Дагьиста хьунул адамла ях1-ламус, илдала кьадри.

Чебаъла г1яг1ниахъала :

Дагъиста хьунул адам гьанна ва гьалар, илала г1ямрула кьисмат.

2 . Х1ергъибти дугьбачил, мераначил х1янчи .

Арбякьунси дарсличир хъардарибти дугьби хьардиулра, имц1али адамла г1ямруличир дархдасунти диалли предложенияби цаладирхъяхъулра, тетрадунази лук1ахъулра. Даргала литературала тетрадунази делк1унти ахтардидирулра.

t1575392922ac.jpg

3 . Дек1арбирули (выборочно) буч1ни. Дурх1нази дуч1ахъулра ишдугъунтимерани:

А) Савлила чебаъ сипатбируси мер

Б) Насибаласипат, сурат

В) Насибава Рита (Риталабаркьудлумачилаваилала х1урматличина буруси мер). Ил белч1и г1ергъи дурх1нази бурулра: «Дагъистайзирдахъалмиллатунилерниличила, гьарилласаби бег1ти мез, культура, тарихдиъниличила. ЖявлилзаманабаилисабиДагъистамиллатлебсибиънибагьес, нушалахалкьани дек1ар-дек1арти мезаначил гъайбик1улихьалли, нушацамиллатсарра. Улкализирдузахъутимезанигъат1ира гьаладях1 дашахъес х1яжатбиркур. Миллатнушалахалкьладавласаби, нуша гьаладях1 дашахъуси г1иниз саби.

Вег1лагъунасабимиллат цах1иллара, ил убях1бирес, х1урматагарбирес г1яг1нидеш лебси ах1ен. Вайти – г1ях1ти я миллат, я мез дирути ах1ен.

4 . Суалтасжавабти.

Чис се г1ях1бизурал, сен, селичибли г1ях1бизурал гьариллизибурахъни. К1инайс ишдигъунтисуалтихьардиулра:

У.- Секьяйдаваселичил бех1бирхьули цабил бек1?

У.- Се у бедибсиринушани ил бек1лис?

Д.- Лебил бек1 Насибачила гъайбик1ух1ели.

У.- ЧинабчебиахъулиНасибаласипат? Селизиб?

Д.- Дях1имц1алализиб (дях1имц1айзиб)

У.- Чи сари Насибалаюлдашрурси?

У.- Чи сари ил? Чинарад рак1ибси?

Д.- Урус, Россиялизирад рак1ибси сари.

У.- Иличила себаладая х1ушани? Сегъунарурси сари ил? Сен адамтаниилалахаласи х1урмат бирусири?

Д.- Рархьличекаризурли, г1ях1ли х1янчи бирнибагьандан, дигиличил ил гъайрик1ни багьандан.

Нуниурусрурсилабаркьудиличилачеимц1абирулра: «Дубурлаадамтас Рита г1ях1ризур, ил урусрурсириалра, адамтачилралрикибси сари, илиниадамла х1урматбарес балули сари. Илала урк1и изулисабихъябштас, г1ях1деш баресмурталра х1ядурси, дугелира – х1ерелира сунела х1янчиличи чекаризурси,г1ялумх1еризурси риънилизибсаби. Царх1ил шайчирад малх1ямси урк1ила рег1 адам сари, дях1, гъай (мез) дигести сари. Х1ера, ил багьанданилинихалкьла х1урмат сархиб.Суненибируси х1янчи дигахъусиадам сари, чекаризурлирузули сари.

Г1ямрулизиб талих1 баргескьасаназир сари?

У.- Х1ушала пикри х1ясибли, Насиба чум дусриубси? Школализирашулив?

Д.- 13-14 дус. Школализирашули сари.

У.- СеличилцугрурцулиНасибаавторли? Сен?

Д.- Къабулдайчил. Къабулданванкункси сарх1ели.

У.- Насибала бег1тас илизиселичилаихтилатбаресдигулри?

Лебилра буч1анти цапикриличилябкьян. К1елра рурсиНасибава Рита ях1-ламусчебти биънинушаниилдалабаркьудлумачиблибалулра.

5 . Учительла обобщение, вывод

Г1е, ши бут1ализиб дарганрурсиНасибачила, илаланамусчебти бег1ти Х1ябиб ваШамайличилабурулисаби.

6 . Сагасидарсличибихтилат.

Тема: «Пат1имат Жамавламерличир. Жамаввебшни.

Мурад : Ишбарх1и нуша тянишдирех1е ца гьат1и дарганхьунуладамла ях1-ламусличила гъайбик1уси поветьла бут1аличил, хьунуладамлибарибсигьунарличила.

У.- Се чебиулисуратлизиб?

Д.- Мазава мазала бук1ун

У.- Чисая мазала бук1ун ?

Д.- Хьунуладам сари

Бук1ун адамхьунул сари, някълизиб бук1уй хъяйхъиралеб. Илис Пат1имат бик1ар. Ил сегъунаадамсарил, илалабаркьудиличила бусяг1ят нушанибалех1е.

Саркъахъили дурх1нази ахъликласслизиб буч1ахъулра. Ил белч1и таманбиубмад, бах1набуц бурулра: «Янилазаманасабри. Колхозла маза-масКъараногъайлизидикутири. Каспи урхьуладублартиавлахъуни х1ябилра дигести, х1яздухъести ваванати мер-мусасари. Яни бук1унани итаб бурк1усири. Амма 1960 ибилдуслаянидебаликьяркьсибетаур дях1и халасибариб, бук1уни бик1уливан, к1ел-х1ябал дек1лацад. Бег1лара вайси ц1акьси бурям бухънибирар. Дях1или хъулривакашарти к1ап1дуциб. Мазасдугенивертолетличирад лайдик1утири. Дугелисайгакунанидугениличичябхъинтидири. Илгъунаянила буг1ярси заманаЖамавраСурхайрадукибякьунтири. Ц1акьай бурям бухъун. Маза чардарилакашарлизидукескъиянбухъун

Илкъиянчекасес х1ейубли, Жамавсецадсай г1ях1си адамвиалра, сунечилбархКъанда бик1уси чулахяарбукили, Сурхайцайливатурли, вебшииб.

7 . Калунси бут1а чулалучениклизи буч1ахъулра :

Хаслирахаласипикри бях1чииулра СурхайЖамавлизи жиик1уси мерличи (бях1 – 85-86). Белч1и таманбиубх1ели, белк1ла х1янчи бирахъулра: «Х1ера, или текстлизирлердарган мез къугъадирахъути г1яг1ниахълуми. Илдидаргеснушани кьасбирех1е:

Д.- Буребаван ах1и, мазала х1енкь г1ях1ли чебиидибсисаби.

У.- Се бик1ара илгъунадугьбалацалабиклис?

У.- Шят1ик1ес чивирара?

У.- Х1ебиалли, илгъуна мез жагадирусидугьбалацалабиклис се бик1ара?

У.- Гьарли-марли дяг1 шят1бик1уси заманабирару?

Д.- Бирар.Цацах1ели хъаулкьайлизиб бец1ван авбик1ар.

8 . Кагахъни

Д.- Сурхайчила, Жамавличилава Пат1иматличила.

У.- Илдазивадчидебали г1ях1изура х1ушаб?

У.- Сен? Селичирли? Сегъунти т1абиг1ятла къиликъунилераилизир?

Д.- Адамдеш, бархдеш, урк1ичебдеш сарерхилиурухх1ерик1ни.

У.- СебарибаЖамавли? (ихтилатбарни)

У- Сен? Х1ушала пикри бурая. Се бетаураСурхайлис?

Д- Къизларлабольницализиарукиб,итав вебк1иб.

Жамавлах1ял – т1абиг1ятличила къиликъуначила дурх1нази бурахъулра. Дек1ардирахъулра мяшт1ла ваинкарлакъиликъуни .

Жамав г1ях1си бук1ун сай

Хъалабарглисра ил г1ях1си адамсайри

Сунелахьунул Пат1има илисдебалидигахъи

Вайсира ах1енри, г1ях1сира

Адамтасилилизаралбирули ах1ен. Аммаилдикъиликъуначилкъяйлинукьсандешуниралер. Илдидурахъулра.

Ил я вархьсиг1евли калзули ах1ен, я валк1сичевли

У.- Пат1имат чиретаура?

У.- Бархьсисаби «Гьар балк1а къудкъудила белк1а арцан-ч1ака ах1ен ибсифразеологизиибакьибсив х1ушани?

Д.- Ах1ен. Лерил далк1унти къудкъудибала дег1ти ч1акни х1едирар.

У..- Ч1акализи халирусиишавчисая?

У.- Бархьсисаби. Х1ебиалли, гьариладам бук1ун виэс х1ейрар. Бук1унна х1янчи къиянсисаби.

У.- Ишхабарлизиб (повестьлизиб)чичи имц1али хассиишбурала?

У.- Х1ебиалли, Жамаличирра Пат1имат ц1акьсили уррухъи сари, ах1ену?

У.- Г1е, цацабех1 хьунуладамтира муруадамтачибадчедибулхъулисаби. Илдигъунжазирадца сари Пат1иматра. Дурх1нани далутибуралаби дуру:

Д .- Х1ейги даршалкъуруш, дигидаршалгьалмагъ.

- Х1у вебк1и, гьалмагъверцахъа.

- Гьалмагъкъияндешлизиввирарвалуси.

Жамавличила г1урра ихтилат дурх1нази бирахъулра:

Д.- Вайси, усалдеш дарили сай.

У.- Се сабаблиусалдешдарибаилили.

Д.- Къиянжапачекасес х1ейубх1ели.

У.-Сегъунаадам бик1ара илгъунаадамлис?

Жамавсай г1ях1си адамвиалра, илизибцавайсихасиятлеб. Ил сабик1ант1идеш чекасес х1ейъни, ч1умадеш агара, дебшлавиубси ах1ен. Ил сабаблиСурхай вебк1иб. Х1ебиалли, дурх1ни, рахли вег1лизиб илгъунахасиятбиалли, убасес вег1лизиб сабур-ях1ла къиликъ ак1ахъес, т1алаббарес, бяркъесчебиркур. Х1ушара пикридухъеная, гъабзаветаэскъайгъибарес.

9 . Къиянтидугьбачилси х1янчи барни:

Кашарти – маза-мас дик1уси дирхъгъуна яра фермагъунахъали (мез).

К1ант1идеш – слабость, усалдеш.

Къиликъ – адамлахасият (черта характера)

10 . Кьиматуни дурни

11 . Хъули х1янчи

22 –ибил бек1ла таманси анализ барес. Тетрадуназичумалбурала делк1ес.Белч1ес вабагьес

Лучшее сочинение на родном языка по теме:

Расул Х I ямзатов нушала улкала бег I ла г I ях I тигъунти поэтуназивад ца сай. Ил ак I убси сай 1923 ибил дуслизив Хунзахъла районна Ц I ада бик I уси шилизив Дагъиста халкьла поэт Х I ямзат Ц I адасала хъалибарглизив . Ухъна Х I ямзатли уршилизир назмуртачи диги алк I ахъулри . " Ну виштах I ели ,-гьанбир кахъули сай Расул Х I ямзатовли ,- дудешли сунела х I якалиу к I апурцира ва наб илини сунела назмурти дуч I и. Урчиличии мурдайэс ва ири билгьес гьаларал далира нуни илала назмурти ."

Расул дудешла асарлиув назмурти жявли лук I ес вех I ихьиб.Ил Пачалихъла премияла (1952д.) ва Ленинна премияла (1963д.) лауреат сай . Поэт нушала улкализивцунра ах I и, дурала улкназивра машгьурси сай. Илала "Дуц I арти дигай ва рурц I уси гьими" бик I уси цаибил жуз сай гъал дус виубх I ели дурабухъун. Илала г I ергъи илини х I ябц I айчирра имц I али жуз дураиб. Илдазирад сари "Дурхъаси ванза", Дубуртала далай", "Ну ак I убси дус", "Халаси узичила", "Лирика", "Дубурлан рурси " ва царх I илти. Расул Х I ямзатовлис бег I лара халаси машгьурдеш илала "Ахъти зубарти" бик I уси назмуртала жузли хибсири: ил жуз х I ясибли, поэтла пагьму Ленина уличилси премияличи лайикьбикиб. Расул Х I ямзатовла творчество гьаршаликарсили уббулхъули саби темаби х I ясиблира. художествола форма х I ясиблира. Поэт партиялис, Ват I айс, Дагъистайс далайик I ули сай. Халкьани-ургарти гьалмагъдеш, Совет улкалис мардеш, дунъяла къиянна халкьани - ургарти (гьалмагъдеш) диги ва цаурк I деш - х I ера илди темаби сари поэтла дахъалгъунти назмуртала ва поэмабала.

http://im1-tub-ru.yandex.net/i?id=b7474fa7082d640e0c907aaaaba0ffcc-15-144&n=21
http://img11.nnm.me/d/b/5/8/8/9f3483e14de10190ba3c61f56ee.jpg
Кавказец родом из Цада - Дагестан - МК Дагестан

Формула Расула Гамзатова - Культура - Свободная Пресса - svpressa.ru

Дагъиста поэтунала творчестволизиб халаси мер бурцули саби дигайла далуйтани. Илди далуйтазиб бурули саби хьунул адамла жагадешличила, дигайличила, илала кьисматличила. Расул Х I ямзатовлира "Дубурлан рурси " бик I уси поэмализиб ахъбурцули саби тема дубурлан хьунул адамличила. Иш поэма белк I унси 1956 ибил дуслизиб. Асият бик I уси дубурлан рурсиличила, илала дигайличила саби иш поэма. Поэмализиб поэтли чебиахъули саби Совет х I укумат кабизурси манзил. Революциялис гьалабси замана хьунул адамла г I ямру дебали къиянти дири. Ил къиян- жапали, излумани, гаши-дяг I янани сунела дигайличила, жагадешличила бурахъес х I ералти. Дигай дихьибтала ургар дуркьа г I ядатуни т I ашлири, унрубала гъай-мез имц I адири. Бег I тани чула рурсби гуж-гужли давлачебтас шери бедлуги. Илдачи къаршили дурарулхъули сари Расул Х I ямзатовла дубурлан рурси. Асиятла образли дубурлан рурсби чула ихтиюрти, дигай ва талих I багьандан дявиличи жибирули саби. Асият дуркьа г I ядатуначи къаршили сари. Илдигъунти рурсби рахлира къарших I ебирки. Поэмала бех I бихьудлизиб поэтли бурули сай Дагъиста машгьурти далайчибачила:

"Дубуртази х I еб хали Чат I нани дуклумачир , Мях I мудла х I ябличи х I у Рашен ,рузи , вавначил. Ц I ада шилизивадси Ухънала урк I и х I ечи Изусири мурталра Хъуммартид вари, лачин".

Расул Х I ямзатов нушала поэзиялис дубурлан хьунул адамла чеблалиуб саби или, вик I усири. Царх I илти поэтунаниван хьунул адамла кьисматличила ишкьяйда вик I ули сай Расул:

Расул Гамзатович Гамзатов. Собрание сочинений

Наб букьурли даибти Дила назмуртазивра Х I ела кьисматличила Даим пикрумазивра. Бикьира хабар нуни Х I ура ц I акьсира или, Х I ейгусилис х I ерукьес Х I ура жалрирхъи или. Амма сунезивад сай Х I ед х I ейгуси убх I ебк I и Гужли гьаррилт I ири х I у Г I ур х I ела эмх I е бубк I и.

Чидил гьуни бурцида Г I ямрулизибб Асият Бахъла кьяшма белкунси Бурциду гьуни диркьси Яра дубурлагъуна Бирк I иду гьуни кьяркьси

Бег I тани Асиятлизи х I ебурили хамис барх I и мекъ барес х I ядурбик I улри. Илини багьурси рурсбазибад сабри.Асият сириларх I елил Г I усмайс ураркьибсири, амма илис дигуси Юсуп сайри. Ил дебали къиянси агилизир сарри. Бег I ла г I ергъиси ца гьат I и дарс кабихьахъес рак I или сари Вера Васильевначи. Учительницани илис кумекбирули сари:

Дагестан - такой могучий и необъятный47 - Dagphoto.ru -Фотопортал профессионалов и любителей фотографов Дагестана - авторские фо

Х I ед се барес г I яг I нилил Хьарбаа урк I илизи Бех I ах I ен х I ела гьалаб. Гьанбикахъа алхунти Г I яхти г I ямру багьандан Дергълизир жан кайхьибти. К I анали дях I г I екили, Г I усмайс шери рукьядли, Рик I ус илх I ели х I ези Дуг I ли руч I усири х I у Вец I ал дусла бурх I назир.

ПроОбраз. События - Образовательный портал Хабаровского края

Асиятли учительница рик I уси барили сари. Поэтра разили сай сунела героиняла баркьудиличи:

Батурри дудеш ва неш, Батурри г I елаб мекъра Х I ечил кьабулли сабри Х I ела гьалмагъ рурсбира.

Рак I или сари Асият шагьарлизи, илх I ели партияла х I укмули институт абхьибсири, ила карерхес кьас сабри Асиятла. Авлали ва шулали дедиб имтих I янти Асиятли, жагали ва ункъли руч I улри ил. Киноличибад чарбулхъух I ели, илис къаршииркули сай Юсуп. Ил жагьси, духуси, адамлис г I яхдеш барес гьалакси, сагати г I ямруличи х I ерси г I яхгъабза сай. Г I усман биалли илзамана х I ерлири Асиятличи. Илала кьас сабри чеббиц I ес:

Супел бихусиригу, Мурул адамрагу ну, Гьари , Гусман, чеббиц I ес , Замана баилину!

Илдигъунти пикрумира сайра х I ерлири Асиятличи.Зугьал хунк I ли бяхъили карикахъили сари ил, алъун чурира, х I евара гъяр-гъярбариб: "Чис г I ях I рилзадал гьанна Илгъуна, х I еръирис", или вебшиб Г I усман. Юсупли Асият рурцахъули сари. Г I усман нушани чейулра кьяркьси, гьимили виц I ибси, адамлис вайдеш бирусили. Мурул адамлизиб бег I ла вайси къиликъ саби хьунул адамличи някъ ахъбуцни. Илгъуна адам усаллизи х I исабируси сай. Г I усмайс гьарли - марли дигуси виалри Асият, илини ца т I ул къячх I ебиркахъи. Юсуп биалли дуркьа г I ядатуналаув ах I енри, ил багьандан вик I ули сай: Асият илгъунара Рахъ ах I ерси сари наб.

mama.tomsk.ru * Просмотр темы - Моя чайхана)))

Юсуп иличи хъайчикайрули сай. Г I усма пикруми детурхахъули ах I ен илини. "Дубурлан рурси" поэмаличив узес вех I ирхьух I ели, поэтли сунела гьала ишгъуна мурад т I ашбатур: дубурлан рурсби чула ихтиюрти багьандан бургъахъес, дуркьа г I ядатуначи къаршили кабизахъес, сагати г I ямруличи гъира ак I ахъес жибирули саби . Илдигъунти рурсбазирад сари Асият. Ил духуси, сунела ихтиюрти, талих I , диги багьандан рургъуси рурси сари. Илини лебил дубурлан рурсби жибирули саби г I ях I ти, сагати г I ямруличи. Асиятла х I ял-т I абиг I ятлиэиб наб г I ях I бизур сунени пикрибарибси сек I ал бетурхахъуси къиликъ. Илала баркьуди нуни бархьсили чебиулра, сенах I енну Асиятли бархьаначи, диг I янх I ебарили бег I тази бурули сари сунес Г I усмайс шери рукьес х I ейгни. Илгъуна барес царх I илти рурсбани х I ебири, бег I тазибад урухк I ули. Илала бег I ти Асиятличил кьабулбикес асубири, амма илди гьачамлис дуркьа г I ядатунала асарлиуб сабри. Асият, сирилар лерал, Г I усмайс ураркьилри, амма халакараибх I ели, сецад шери рукьес х I ейгули риалра, бег I тани гуждан шери редлугулри, бурибси гъай къяна х I ебарес багьандан. Гьанна нуни бег I тачи г I яйиббирули ах I енра , сенах I енну дубуртазиб мурул адамли бедибси гъай къяна барни ц I ахсилизи халбируси саби. Амма илди хат I ализи бикилри: рурси ришт I али лерал ил ураркьни, илала талих I личи пикрих I ебик I ни. Иш анц I букь кабиркуси манзил Совет х I укумат кабизурх I ели саби, амма гьачамлис бахъалгъунти дуркьа г I ядтунала асарлиуб сабри. Юсуплара Асиятлара баркьудлуми наб г I ях I дизур, сенах I енну илди бургъулри дуркьа г I ядатуни агардарес, сагати г I ямруличи адамтала гъира алк I ахъулри. Асиятлигъуна баркьуди гьарилли барес х I ебири: батурли шира , бег I тира , х I ебалуси шагьарлизи аркьули сари. Илала урехиагара сарицун калес. Асиятгъунти рурсби бахъал биалри дунъяличиб бархьдеш чедибирки.

Читайте также: