Сочинение на даргинском языке дила гьалмагъ

Обновлено: 04.07.2024

У агарси солдат.

У агарси солдат, чи сайрил бура,
Муэр чебаира - узири дила,
АхIерси Расулри, Ислам - ГIялири,
Нушала ХIябибри, ГIяхIмадхан сайри.

Лерилра уми лер дурхъал хIяблизир,
Лебил шаладеш леб алки сунезиб,
Илаб шала саби нешла уркIила,
Иларти цIа сари буцIарси гьигьла.

У агарси солдат бура чи сайрил,
Чум дус хIуни дунъя чебаибсирил,
Дявла аркьухIели чи рисусирил,
Лявкьян или чуйна гьарракIибсирил?

Чи вакIалра хIечи, дила сай бикIар,
Нешани - рузбала нургъби чяхIдикIар,
Дурхъати орденти михъирличирти,
Бурги гIяшдуцили хIед икрамбикIар.


(Перевод Улакая Улакаева)

Кто же ты неизвестный солдат?

Кто же ты неизвестный солдат?
Видела сон, что мой брат.
Расул? Ислам-Али? Хабиб? Нет, Ахмедхан!
Всех перечислила, кто умирал от ран.

Кто же ты неизвестный солдат?
Имена красным светом горят
Матерей всех сердец светлый луч
Пробивает стену чёрных туч.

Кто же ты неизвестный солдат?
Сколько ж вас, под землёю лежат?
Кто оплакивал вас на земле?
И за что, вы лежите во мгле?

Кто же ты неизвестный солдат?
Сколько лет по земле ты ходил?
Твоего возвращенья хотят
До сих пор, но уже нету сил.

Кто же ты неизвестный солдат?
Кто тебе поклонился тот рад.
Наконец отыскал он погост
Где незримо стоит вечный пост.

Кто же ты неизвестный солдат?
Всем живым ты давно уже брат.
Той войны неизвестный герой
Имя чьё неустанно твердят.

*****
(Перевод Марины Ахмедовой-Колюбакиной).

Прости, но я на свадьбах не танцую,
Да и кому печаль моя нужна.
А женихов, как поросль молодую,
Побила градом страшная война.

Не удивляйся, не смеюсь я тоже…
И слез моих никто не утешал.
Ведь тот один, кто был мне всех дороже,
В огне и дыме без ввести пропал.

Не смейся, я цветов не принимаю…
Уж так случилось — их сама дарю,
Когда в начале трепетного мая
Ровесников своих благодарю.

Не мучайся вопросами, не надо…
Я счастлива ли, знают только те,
Кто под Москвою и под Сталинградом
Лежат на безымянной высоте.

Берх1ехъ далаймайк1уд х1яйран т1амали,
Дугела гьанк1 бемц1урли, г1яжизлирану.
Чугур мабирхъидра убла макьамли,
Нана х1улбала шин кадурхулину.

Гьанмабуршид ши, ну халараибси
Дурх1ядешла дусми някьиш дируси,
Чархличи зугьаси х1ял чебак1или,
Дегъх1ели ванзаван, тамай руръусну.

Гьанмабуршид бег1ти чех1ебиути,
Дургъбала дусмани дек1арбарибти,
Ц1уръадешла ц1али урк1и бигубли
Душмантала юртъон палда алгьасну.

****
Тилади

Тилади бирулра дила ах1ерси,
Дигайла хабурти мадурид набзи,
Руржаскадиръурну лерил бирк1анти,
Т1ашаэс агарли дигасра ахъри.

Мадурид, диурну карт1ибти нургъби,
Таманх1едиубли дехъубти мукъри,
Баршибси хъалира бергину кьик1ли,
Х1ябмузан кагъарра биубла бикьри.

Тилади бирулра дила ах1ерси
Рег1марируд гьалмагъ ц1уба палтарли
Аркьух1ели дякькад юртла гьалабси
Дила гьандикили кадурхар дагьри

Ц1икурла ц1уб палтар черадатурли
Х1ярх1бухъун чархличир гьаннара далли
Кьисматла ц1удара палтар дихули
Аркьули сарину г1ямрула дусми.

Оценить 921 0

Доклад по родному языку на тему:

Дигахъеная нешла мез.

Адамтала цах l набдешуни алк l ниличил далли мезанира ак l уб. К.Маркс вик l уливан,бузерили адам ак l ахъубли виалли, адамти барх х l ебирнила, барх бузнила ва барх яшавбирнила х l яжатдешунани мезанира ак l ахъуб. Мезанала кумекуначибли адамти цабех l лизи цабех l бархбалсан, цабех l ли итдилтала пикруми иргъу, мурадуни белгидиру.

Дунъяличир мезани дахъал сари. Амма илдала кьадар гьачамлис дурусли кабизахъурли ах l ен( илдала кьадар 5-азирличи гъамли саби).

Мез агарли адамтала общество биэс х l ебируливан, адамтала цах l набдеш агарли мезра диэс х l едирар. Сецад дахъал мезани диалра, илди лерталалра х l янчи цагъуна саби. Мезла чумал мяг l начерти лишан лер:

1)чула белгиси кабиз ва гьаб-г l ергъидеш лебни;

2) мяг l налашалси бух l набуц ва т l амралашалси гьаб-г l ергъидеш лебни;

3) мезла чидил бут l а касалра( дугьби, фразеологизмаби, дугьбала цалабяхъуни, илди каргьнилатях l яр ва предложениеби, историяличил бархбас лебни. Илди ибси саби, г l ямру гьаладях l дашуливан, ишбарх l ила даражаличи бикайчи мезлизир халати дарсдешуни диубли диъни.

Дарган мез тухумти сари Дагъиста царх l илти миллатунал амезаначил: табасаранна, лезгибала, кьарахъала ва хаслира булугунала.

Г l ялимтала кабизахъни х l ясибли, жявти замунтазиб чедир гьандушибти мезанала ца хьулчи буили саби.

Дагъиста мезани сари-ургар тухумти дуънилис бикьридеш дирули сари,илдазир г l ях l цад цагъунти аслу-минала дугьби лернили.

Дарган мез имц l аливан т l инт l диубли сари Дагъиста дубуртала (Ахъушала, Левашала, Дахадаевла) районтала ва дубуртас гьаларти (Сергокъалала, Хайдакьла) районтала мераначир. Дарган мез дузули сари Къаякентла, БуйнахъсклаваЛенинский районтала цацадех l шимазирра: Къадарла, Губденила,Гъурбукила, Гергала, СагасиВихърила, Первомайскла ва царх l ил.

Дарган мезли гъайбик l ули саби Агулла районнаЧирагъла, Анк l лухъла, Шярг l лила, Г l ямухла, шимазиб, ГъунибларайоннаМемух l ела шилизиб.

Вишт l ах l ейчивад вех l ихьили ухънаваили вебк l есветикайчи адамла г l ямру мезличил дархдасунти сари.

Сирилавси дурх l яли гъайик l ес х l ебалалра, нешла буч l уси гардла далайличи лех l изес бала.

Бишт l ати школализи, жагьти институнази башар. Илдани учительла ихтилатуназибад, гъайла ,дугьбала кумекличибли чули гьачамлис чех l едаибти дахъал сек l ултачила бала. Мез тамашала ярагъ сари.Илдачибли адамти цаличи ца дугьабилзан ва цализи цали сегъунти дигара пикруми дуру.

Вег l ла Ват l айчирти диги гьарли-мартили диэс х l едирар гьаланачи вег l ла нешла мезличи диги ах l ек l убли диалли. Нешла мез х l едалуси ,илди х l ейгахъуси адам гьарли-марли адамлизи халварес х l ейрар. Нешла мезличи х l яжатагардеш дак l ударни сунела челябкьлаличи х l яжатагардеш дак l ударни саби.

Мез дуг l нил амурад:

а) Учительличиб чебси саби багьни ва чебетаибси материал чеббелк l ес ва пайдалабирес

б )Дурх l ни чебетаахъили бархьли гъайбик l нила бурсидешлуми къалабах l ейк l ули багьлали алк l ахъути сари.

в) Нушани г l ягнили саби мезла кумекличил дурх l нала пикриличила асарбирес, пикри мезличил буруси биъни багьандан.

Мез ункъдирули гьаладях l аркулра.

г) Дурх l нас багьни бедлугуси художественный образуначил илдала пикри, г l якьлу давлачердирули нушани илди дагьричебти ч l умати адамти Ват l анна бут l акьянчиби бетарахъути саби. Х l ебиалли мезла мурад ва илкьяйда школали, учительтани нешла мезличи, нешла мезла литератураличи, халкьла мух l лила пагьмуличи, творчестволичи дурх l нала диги ак l ахъни саби.

Иличирли дурх l нас имкан лугули саби.Ват l анна культураличил илди бархбасахъес, илкьяйдали дурх l назир чула миллатуначи диги Ват l анничи ва сунела халкьличи пахру ак l ахъесра.

Буч1антачил узуси учитель пагьмукар адам виэс г l яг l нили сай, хаслира нешла мезла учитель виубли г l ергъи, сенах l енну шимала дурх l нас хасдарибти дарган мезла учебникуни шагьарлизиб яра дахъал миллатунала вакилти цабалги х l ербирули шимазиб халабиути дарган дурх l нас дебали къиянтили урдулхъули сари.

Амма вег l ла мез дагьес дигути дурх l нала литературала мезличи иштях l , диги, сагати багьудлумаг l иб умц l ахъес, гъира ак l ахъес бег l танира учительтанира бирар. Ил мурад сархес багьандан учительтас чебси саби: дарган мезла дурсри тамашалати, багьурси сек l ай дурх l нас разидеш бихути детаахъни, дурх l ни умц l ести, г l яжаибти мисалтачи илдала х l ер бит l ик l ни, дурсрала дурар дурути х l язани, жура-журала хъарбаркьунани буч l анти алавбурцни; дарган девла, далайла, г l якьлу-насих l ятла жагадеш сегъунтидигара аги-кьяйдализиб гьаргбирни, дурх l нас дигусили, илдани сунела, сунени илдала урк l и иргъусили ветаъни. Ил мурад сархес багьандан кружокуни ,гьунибаъни, вечерти, абзани, дугьбала х l язани, концертуни дирни г l ях l си саби.

Дарган мезла кьадри-кьимат х l едалуси я дарганмезла учитель, я дарган дурх l нала бег l тибиэс х l ебирар.

Лебтанира балуливан, г l ергъиси замана даргантани чула литературала мезличи пикри имц l абарили саби. Радиолизир, телевидениялизир мезла масъултас хасдарибти чумра журала белк l ани дурадухъун, передачаби диуб. Камси гьалабван Дагъиста Пачалихъла университетлизиб дураберк l или саби дарган мезлис цацадех l ти шалуби мурхьли гьардарибси.

Даргала литературный мез т l инт l ли х l едузахънила зарал наб ну руч l ух l ели сабри якьинбиубси. Кайсех l е масала нуша рурсби-ургабси (гьалмагъ рурсби) ихтилат. Ну руч l ух l ели, барх буч l ули бири даргала лугъатунала вакилти. Гьаланачир нуша литературный мезли ихтилатдик l ес дирули ах l енри. Ашкарли, набра ну ах l енти царх l илтасра урусмезли гъайдик l ес чевкъурли. Масала, нушала жанях l лизир къаршидиках l елра ишдигъунти гъай детари:

-Привет! Се бирулри?

-Лерра. Как у тебя дела?

-Нормально, х l ела сена?

-Тоже вайт l а ах l ен. Зачет сдаватьбарес аркьулра.

Илкьяйда детурхутири царх l илти ихтилатунира. Цацабех l ти умути урус мезлицун гъайбик l ули саби.

Илгъуна саби литературный мез дузахънила аги. Вег l гъайик l ути мез умули ва дурусли дих l ес г l яг l нити сари. Гъайик l ух l ели илди нясх l едарили, царх l илти мезличила х l едархахъили, жагали дузахъес г l яг l нити сари. Балулра, къиянни саби, сенк l ун нушани нушала шимала лугъатунала мезра, даргала литературала мезра, урус мезра гъудуркадирулра. Нушазибад школализиб учительтани литературный мезли гъайдик l ни сен сабрил камли т l алаббири. Ил хат l а сабри.

Ну школализи рузес рак l ира, дурх l нас литературный мезла дурсри кадирхьулра. Амма наб ил сек l айчи г l ях l ли пикрибях l чиаэс г l яг l нили саби. Рахли, нушани илдази руркъяхъурти литературала мез нушанира г l ях l ил х l едалули диах l елли, дурх l нази секьяйда дагьахъес дирех l ел. Урус мез дагьахъести дахъал гьундури лер: дигалли телевизорлизирад илди дагьес вирар. Дарган мезла биалли илдигъунти гьундури камли сари.

Цацадех l шимазирти радиоби камли дузули сари, гьанна дузутира х1ергар. Цацадех l шимазир сегъуналра агара. Телевизорлизир дарган мезла передачаби рах-махли ах l и х l едирар. Лер даргантала журналти, газетаби. Илди къулбасдирутира дусличи–дус камбик l ули саби. Леб гъайла бахъал устни, писательти, поэтуни. Илди балути ва илдала жузи дуч l ути бахъал агара адамтира. Саби писательтира шимала халкьличил камли гьунибиубли бирар.

Калунси бек l либиубси ца гьуни саби. Школализир дарган мез т l алабкардешличил кадирхьес, илаб даргала литературала мезли дурх l ни гъайбик l ахъес. Илдик l ун даргантала нешла мез сари. Или биубх l ели гьарил дарганнис илди бег l лара дурхъати, бег l лара жагати, бег l лара ах l ерти диэсра г l яг l нити сари.

Лер нушала нуша дег l ти вец l ани азирти дугьби, жагати, зайдик l ути, дуч l ути .

Бег l ла г l ергъира наб иш докладлизиб ва царх l ил мерличиб бурес дигулра: дуч l еная жузи, журналти, газетаби, лех l ихъеная радиоличи, гъайдик l еная даргала литературный мезли, дигахъеная нешла мез!

Презентация на тему Презентация по родному (даргинскому) языку на тему Прилагательное (10 класс)., предмет презентации: Разное. Этот материал в формате pptx (PowerPoint) содержит 40 слайдов, для просмотра воспользуйтесь проигрывателем. Презентацию на заданную тему можно скачать внизу страницы, поделившись ссылкой в социальных сетях! Презентации взяты из открытого доступа или загружены их авторами, администрация сайта не отвечает за достоверность информации в них, все права принадлежат авторам презентаций и могут быть удалены по их требованию.

Слайды и текст этой презентации


Салам, хIурматла мугIялимти! Салам, ахIерти дурхIни ! Салам, нушала челябкьла! Шалатили адулхъаб ХIушаб гьар дусла бурхIни!

Дарган мезла дарс 10 класс

Дарган мезла дарс
10 класс

Гьарил адамлис нешла мез дагьес, илди мезличил багьуди касес гIягI- ниси саби. Нешла мез рухIла, адаб-хIяяла ва

Гьарил адамлис нешла мез дагьес, илди мезличил багьуди касес гIягI- ниси саби. Нешла мез рухIла, адаб-хIяяла ва культурала давла сари, хазна сари. Илди мезличил къяйли нушани дагьес гIягIнили сари нушала бегIтала гIядатуни, гIядлу-зегъа, бяркъ. Илди дагьахъес, дяркъяхъес нушаб кумеклидиэс дирар нешла мез.

К. Г. Паустовский

Нагагь, жягIял дила мез, детихъути диалли, иш ну хIядурли сайра

Нагагь, жягIял дила мез, детихъути диалли, иш ну хIядурли сайра ишбаpхIи хIябла керхес …

Ражаб Адамадзиев Наб дила дарган дугьби Закир урмиван дирар: Пикрумала бархибдеш Шалабирули

Наб дила дарган дугьби
Закир урмиван дирар:
Пикрумала бархибдеш
Шалабирули дирар.

Чузир лерни багьандан –
Неш, узи, рузи, ВатIан…
Жан дедесра хIядурти
Нуша сари багьандан.
Чузир лерни багьандан –
Мардеш, гьалмагъдеш, дигай…
Сари сархес цIакьани
МяштIхIедируси инсай.

Дерхъаб, викIус, нешла мез,
Бургьаб нарт ва гIянтIикIа.
Дарган дугьбала далай
Гьари, уртахъ, битIакIа.

Нешла мез – дила давла,БегIтани наб батурси,Нана хIуливан нуниМяхIкамбарес гIягIниси.Нешла мез–гIямрула рухI,Ну мицIирли вихIути,ГIяламла гIякьлуличилНаб букьурли даибти. Расул

Нешла мез – дила давла,
БегIтани наб батурси,
Нана хIуливан нуни
МяхIкамбарес гIягIниси.

Нешла мез–гIямрула рухI,
Ну мицIирли вихIути,
ГIяламла гIякьлуличил
Наб букьурли даибти.

Д А Р Г А – дарган мез тIинтIдиубси ванза саби,321 ши лер ил вазаличир.

дарган мез тIинтIдиубси ванза саби,
321 ши лер ил вазаличир.


Февральла вецIну хIябра Классла хIянчи

Февральла вецIну хIябра Классла хIянчи

Царка предложениела синтаксический разбор. Нушани гIяхIгъубзнала асилтибаркьудлуми хъумхIертехIе.

Царка предложениела синтаксический разбор.

Нушани гIяхIгъубзнала асилти
баркьудлуми хъумхIертехIе.

ХIурпри ва тIамри хIясибли разбор Бархьдеш

ХIурпри ва тIамри хIясибли разбор

Падежунарбарес Далайчи

Творчестволашалси xIянчиМахъ(3скл.) – береза (1скл.)

Махъ(3скл.) – береза (1скл.)

Творчестволашалси xIянчиМахъ(3скл.) – береза (1скл.)Хур (3скл.) – липа (1скл.)ПIиргъикI вава (3скл.) – ромашка (1скл.)Жанай вава (3скл.) –

Махъ(3скл.) – береза (1скл.)
Хур (3скл.) – липа (1скл.)
ПIиргъикI вава (3скл.) – ромашка (1скл.)
Жанай вава (3скл.) – фиалка (1скл.)
Дугелибуг(хъяша)(3скл.) - барсук (2скл.)
Тарлан (лачин) (2скл.) – сокол (2скл.)
Мухъи (3скл.) – ячмень (2скл.)
Нихъя (3скл.) – овес (2скл.)
АнкIи (3скл.) – пшеница (1скл.)

Словарь – мезла хазнахана Дарган мезличила хIушала багьудлуми имцIадиахъес, мурхьдиахъес хIушаб кумекбиру декIар-декIарти словарьтанира. Илбагьандан,

Словарь – мезла хазнахана


Дарган мезличила хIушала багьудлуми имцIадиахъес, мурхьдиахъес хIушаб кумекбиру декIар-декIарти словарьтанира.
Илбагьандан, ахIерти дурхIни, гьалмагъдикирая жузачил!

Наб нешра нешла мезра кIилизантиван дилзан.

Наб нешра нешла мезра кIилизантиван дилзан.

Эпитет секIа, баркьудила, анцIбукьла сегъуна-биалра шали чебиахъуси мез жагадируси гIягIниахъала саби.

секIа, баркьудила, анцIбукьла сегъуна-биалра шали чебиахъуси мез жагадируси гIягIниахъала саби.

ФИЗКУЛЬТМИНУТКА

Дарсла тема ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ

БекIлидиубти гъайла бутIни: 1.Существительное2.Прилагательное 3.Числительное 4.Местоимение 5.Глагол 6.НаречиеКъуллукъла гъайла бутIни: 7.Союз 8.Послелог 9.Кесек 10.Междометие

БекIлидиубти гъайла бутIни:
1.Существительное
2.Прилагательное
3.Числительное
4.Местоимение
5.Глагол
6.Наречие
Къуллукъла гъайла бутIни:
7.Союз
8.Послелог
9.Кесек
10.Междометие

Прилагательное гъайла бутIа саби, суненира секIа лишан иргъахъуси ва сегъуна? чиди? сецад? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.

Прилагательное гъайла бутIа саби, суненира секIа лишан иргъахъуси ва сегъуна? чиди? сецад? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.

Гъайла бутIа прилагательноеличила
багьудлуми тIинтIдарни;

прилагательноела жураби дагьни; илди белгидирес, дургес, пайдаладирес багьни;

ДурхIни пикрибикIахъес бурсибарни,
дархьти таманти жавабти лугахъни;

Дарган мезличи, дарган мезла дурсрачи, вегI акIубти мер-мусаличи, тIабигIятличи диги имцIадарни.

Морфологический разборИкIди ахъти дубуртиДуцалли цIуб дяхIили,ХIунтIена байцIа кьулиДуки чина дикида?

ИкIди ахъти дубурти
Дуцалли цIуб дяхIили,
ХIунтIена байцIа кьули
Дуки чина дикида?
(Халкьла далай)

Дарган мезлизир лер прилагательноеби жинс хIясибли дарсдикIутира дарсхIедикIутира. Сунезиб жинсла гIяламат лебси прилагательное жинс хIясибли барсбикIар

Дарган мезлизир лер прилагательноеби жинс хIясибли дарсдикIутира дарсхIедикIутира.
Сунезиб жинсла гIяламат лебси прилагательное жинс хIясибли барсбикIар ва сунени баянбируси девличил жинслизиб балбиркур.
Масала: вархьси урши, рархьси рурси, бархьси баркьуди.
Чузиб жинсла гIяламат агарти прилагательноеби жинс хIясибли дарсхIедикIар.
Масала: духуси урши, духуси рурси,
духуси баркьуди.

Кьадар хIясибли числительноеби дарсдикIни Кьадар хIясибли дарсдикIар –си, -ил, -л суффиксуначил тамандирути ва чузиб жинсла гIяламат

Кьадар хIясибли числительноеби дарсдикIни

Кьадар хIясибли дарсдикIар –си, -ил, -л суффиксуначил тамандирути ва чузиб жинсла гIяламат лебти прилагательноеби.
Масала: ахъси галага – ахъти галгуби, халал шури – халати шурми, дянгил майдан – дянгти майдунти, бабза жуз – дабзти жузи.

Предложениелизиб прилагательное определениели ва цалабяхъ сказуемоела бутIали бирар.

Духути гъайли абитIунси турра кабикIахъу.

ГIяхIси галгала цIедешра гIяхIти дирар.

БиштIатала байрамличиб халати унзала мякьла тIашбизурлири.


Цугбурцнила прилагательноели секIа сегъуна-биалра лишан бархьаначи чехIебиахъуну, цархIиллайчил цугбуцили баянбиру. Варъагъуна хъяр (муръиси ибси лишан), кагъаргъуна чIянкIи

Цугбурцнила прилагательноели секIа сегъуна-биалра лишан бархьаначи чехIебиахъуну, цархIиллайчил цугбуцили баянбиру. Варъагъуна хъяр (муръиси ибси лишан), кагъаргъуна чIянкIи (букIуси ибси), мазагъуна адам (багьласи ибси).
Цугбурцнила прилагательное цархIилти журабазибад -гъуна, -цад ибти хасти суффиксуначибли декIарбулхъан. Суффикс -гъуна имцIабиубли бетаурси дев прилагательное биъни марбируси саби ишдигъунти лишантачибли:
1)сунени сегъуна? (чигъуна?) ибси суайс жаваб лугни: рузигъуна, къаркъагъуна, тургъуна;
2) морфологияла категорияби хIясибли барсбикIни (падеж, лугIи): узигъуна-узбигъунти (луг1и); илгъуна, илгъунали, илгъунала. (падеж);

3)предложениелизиб, цархIилти прилагательноебиван, определениели биубли башни: ХIу викIусигъуна адам ахIен ит.
прилагательноеличи кабалтуси суалла девлизибра баягъи ил (-гъуна) суффикс лебни.
4) Прилагательноеличи -гъуна ибси суффикс имцIабиубли бета­урси сагаси прилагательноели иргъахъу, цагъунти лишантазибад ца имцIаси даражала биъни. Масала: цIакъси - цIакъсигъуна, халал - халалгъуна, жагаси - жагасигъуна, бугаси - бугасигъуна, цIерхьси - цIерхьсигъуна ва цархIилти.

Качествола прилагательноели иргъахъу: ранг, качество, кьадар.Ранг чедиахъути сари, масала: цIу6а, берхIе, манавша, палда-ранг, хьанцIа ва ц.Кьадар чебиахъути

Качествола прилагательноели иргъахъу: ранг, качество, кьадар.
Ранг чедиахъути сари, масала: цIу6а, берхIе, манавша, палда-ранг, хьанцIа ва ц.
Кьадар чебиахъути сари, масала : ахъси, халаси, бухъяна, камси ва ц.
Качество чебиахъути сари - адамтала, мицIирагла ва мицIирти ахIенти секIултала лишанти: кьиркьирси адам, жагаси рурси, бялхъя урчи, буркьа юрт, акибси аргъ.
Качествола прилагательноеби отношениела ва цугбурцнилайзирад декIардарес вирути лишанти сари:
а) илди камси яра имцIаси даражализир дирни;
б) чучи бара, дебали, лебгIеб, бегIлара, камли, имцIали ибти наречиеби чедуцес вирни;
в) чузирад существительноеби дарес вирни, суффикс -деш чебатурли: цIубдеш, буIардеш, хIялалдеш, халадеш, уктемдеш;
г) антонимти хIясибти жутани лерни (хаслира кьадар ва качество чебиахъутала): цIуба-цIудара, цIябси - шаласи, ахъси - гIяшси, бялхъя - азгъинси, кьиркьирси - сахаватси ва ц.;
гъ) таманси ва таманахIенси жураби лерни: жагаси - жага, халаси - хала, мехIурси - мехIур.

Отношениела прилагательноели чебиахъу:Суффиксуни: - ан, -ян, -ен,-кан, -лан, - ар, -кара) секIа куц, кабиз хIясибси лишан: хIябмузан кагъар;б) секIайчи

Отношениела прилагательноели чебиахъу:
Суффиксуни: - ан, -ян, -ен,-кан, -лан, - ар, -кар
а) секIа куц, кабиз хIясибси лишан: хIябмузан кагъар;
б) секIайчи имцIали хасли биубси, цархIилтазибад ил гIячихъли декIарбулхъахъуси лишан: занзбар галгуби, дубуртар улка, цулбар рас ва ц.;
в) секIа сорт, жура: сурмай тIутIи, авхазан курега, игIянар чугур, жанай вава. ;
г) кьаркьа биркIан баянбируси дев: балуй някъ, алгъай шали, бай хъат ва ц.;
гь) акIубти ва хIерирути мер-муса хIясибси яра миллат хIясибси лишан: губдалан рурси, чурлан чугур, къирим мажар, дарган урши, кIарахъан мез ва ц.
Отношениела прилагательноебала качествола прилагательноебас хасти суффиксуни (-си -а, -я, -л) хIедирар. Илбагьандан илди существительноебачира гъамли сари. Качествола прилагательноебачиван, илдачи дебали, лебг1еб, бара ибтигъунти дугьби чедуцес хIейрар.
Отношениела прилагательноеби цалихълисра дахълихълиcра цаван дузахъу: жанай вава - жанай вавни.

Притяжательноела прилагательноели секIайчи чила-биалра, села-биалра вегIдеш чебиахъу.Притяжательноела прилагательное бетарули саби вегI, регI, бегI ибти существительноебазирадти царка

Притяжательноела прилагательноели секIайчи чила-биалра, села-биалра вегIдеш чебиахъу.
Притяжательноела прилагательное бетарули саби вегI, регI, бегI ибти существительноебазирадти царка при лагательноебас гьала цархIил дев бакIили, ва вегIдеш иб- си существительноела хас падеж шуркабухъи. М а с а л а:
1) Иш Халидла сай-вегIси унц леб.
2) Салиматла сари-регIси жуз леб.
3) Иш мазала саби-бегIси мукьара бецIли кабушибси саби.
4) Душмантира кабушили, сагати, саби-бегIти гIямру лушухIели, дурабухъун бузерила гIяхIгъубзни.
5) Гьаннала замана вегIдешла унхъри, ванзурби дахъдикIули сари.

Презентация на тему Презентация по родному (даргинскому) языку на тему Прилагательное (10 класс)., предмет презентации: Разное. Этот материал в формате pptx (PowerPoint) содержит 40 слайдов, для просмотра воспользуйтесь проигрывателем. Презентацию на заданную тему можно скачать внизу страницы, поделившись ссылкой в социальных сетях! Презентации взяты из открытого доступа или загружены их авторами, администрация сайта не отвечает за достоверность информации в них, все права принадлежат авторам презентаций и могут быть удалены по их требованию.

Слайды и текст этой презентации


Салам, хIурматла мугIялимти! Салам, ахIерти дурхIни ! Салам, нушала челябкьла! Шалатили адулхъаб ХIушаб гьар дусла бурхIни!

Дарган мезла дарс 10 класс

Дарган мезла дарс
10 класс

Гьарил адамлис нешла мез дагьес, илди мезличил багьуди касес гIягI- ниси саби. Нешла мез рухIла, адаб-хIяяла ва

Гьарил адамлис нешла мез дагьес, илди мезличил багьуди касес гIягI- ниси саби. Нешла мез рухIла, адаб-хIяяла ва культурала давла сари, хазна сари. Илди мезличил къяйли нушани дагьес гIягIнили сари нушала бегIтала гIядатуни, гIядлу-зегъа, бяркъ. Илди дагьахъес, дяркъяхъес нушаб кумеклидиэс дирар нешла мез.

К. Г. Паустовский

Нагагь, жягIял дила мез, детихъути диалли, иш ну хIядурли сайра

Нагагь, жягIял дила мез, детихъути диалли, иш ну хIядурли сайра ишбаpхIи хIябла керхес …

Ражаб Адамадзиев Наб дила дарган дугьби Закир урмиван дирар: Пикрумала бархибдеш Шалабирули

Наб дила дарган дугьби
Закир урмиван дирар:
Пикрумала бархибдеш
Шалабирули дирар.

Чузир лерни багьандан –
Неш, узи, рузи, ВатIан…
Жан дедесра хIядурти
Нуша сари багьандан.
Чузир лерни багьандан –
Мардеш, гьалмагъдеш, дигай…
Сари сархес цIакьани
МяштIхIедируси инсай.

Дерхъаб, викIус, нешла мез,
Бургьаб нарт ва гIянтIикIа.
Дарган дугьбала далай
Гьари, уртахъ, битIакIа.

Нешла мез – дила давла,БегIтани наб батурси,Нана хIуливан нуниМяхIкамбарес гIягIниси.Нешла мез–гIямрула рухI,Ну мицIирли вихIути,ГIяламла гIякьлуличилНаб букьурли даибти. Расул

Нешла мез – дила давла,
БегIтани наб батурси,
Нана хIуливан нуни
МяхIкамбарес гIягIниси.

Нешла мез–гIямрула рухI,
Ну мицIирли вихIути,
ГIяламла гIякьлуличил
Наб букьурли даибти.

Д А Р Г А – дарган мез тIинтIдиубси ванза саби,321 ши лер ил вазаличир.

дарган мез тIинтIдиубси ванза саби,
321 ши лер ил вазаличир.


Февральла вецIну хIябра Классла хIянчи

Февральла вецIну хIябра Классла хIянчи

Царка предложениела синтаксический разбор. Нушани гIяхIгъубзнала асилтибаркьудлуми хъумхIертехIе.

Царка предложениела синтаксический разбор.

Нушани гIяхIгъубзнала асилти
баркьудлуми хъумхIертехIе.

ХIурпри ва тIамри хIясибли разбор Бархьдеш

ХIурпри ва тIамри хIясибли разбор

Падежунарбарес Далайчи

Творчестволашалси xIянчиМахъ(3скл.) – береза (1скл.)

Махъ(3скл.) – береза (1скл.)

Творчестволашалси xIянчиМахъ(3скл.) – береза (1скл.)Хур (3скл.) – липа (1скл.)ПIиргъикI вава (3скл.) – ромашка (1скл.)Жанай вава (3скл.) –

Махъ(3скл.) – береза (1скл.)
Хур (3скл.) – липа (1скл.)
ПIиргъикI вава (3скл.) – ромашка (1скл.)
Жанай вава (3скл.) – фиалка (1скл.)
Дугелибуг(хъяша)(3скл.) - барсук (2скл.)
Тарлан (лачин) (2скл.) – сокол (2скл.)
Мухъи (3скл.) – ячмень (2скл.)
Нихъя (3скл.) – овес (2скл.)
АнкIи (3скл.) – пшеница (1скл.)

Словарь – мезла хазнахана Дарган мезличила хIушала багьудлуми имцIадиахъес, мурхьдиахъес хIушаб кумекбиру декIар-декIарти словарьтанира. Илбагьандан,

Словарь – мезла хазнахана


Дарган мезличила хIушала багьудлуми имцIадиахъес, мурхьдиахъес хIушаб кумекбиру декIар-декIарти словарьтанира.
Илбагьандан, ахIерти дурхIни, гьалмагъдикирая жузачил!

Наб нешра нешла мезра кIилизантиван дилзан.

Наб нешра нешла мезра кIилизантиван дилзан.

Эпитет секIа, баркьудила, анцIбукьла сегъуна-биалра шали чебиахъуси мез жагадируси гIягIниахъала саби.

секIа, баркьудила, анцIбукьла сегъуна-биалра шали чебиахъуси мез жагадируси гIягIниахъала саби.

ФИЗКУЛЬТМИНУТКА

Дарсла тема ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ

БекIлидиубти гъайла бутIни: 1.Существительное2.Прилагательное 3.Числительное 4.Местоимение 5.Глагол 6.НаречиеКъуллукъла гъайла бутIни: 7.Союз 8.Послелог 9.Кесек 10.Междометие

БекIлидиубти гъайла бутIни:
1.Существительное
2.Прилагательное
3.Числительное
4.Местоимение
5.Глагол
6.Наречие
Къуллукъла гъайла бутIни:
7.Союз
8.Послелог
9.Кесек
10.Междометие

Прилагательное гъайла бутIа саби, суненира секIа лишан иргъахъуси ва сегъуна? чиди? сецад? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.

Прилагательное гъайла бутIа саби, суненира секIа лишан иргъахъуси ва сегъуна? чиди? сецад? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.

Гъайла бутIа прилагательноеличила
багьудлуми тIинтIдарни;

прилагательноела жураби дагьни; илди белгидирес, дургес, пайдаладирес багьни;

ДурхIни пикрибикIахъес бурсибарни,
дархьти таманти жавабти лугахъни;

Дарган мезличи, дарган мезла дурсрачи, вегI акIубти мер-мусаличи, тIабигIятличи диги имцIадарни.

Морфологический разборИкIди ахъти дубуртиДуцалли цIуб дяхIили,ХIунтIена байцIа кьулиДуки чина дикида?

ИкIди ахъти дубурти
Дуцалли цIуб дяхIили,
ХIунтIена байцIа кьули
Дуки чина дикида?
(Халкьла далай)

Дарган мезлизир лер прилагательноеби жинс хIясибли дарсдикIутира дарсхIедикIутира. Сунезиб жинсла гIяламат лебси прилагательное жинс хIясибли барсбикIар

Дарган мезлизир лер прилагательноеби жинс хIясибли дарсдикIутира дарсхIедикIутира.
Сунезиб жинсла гIяламат лебси прилагательное жинс хIясибли барсбикIар ва сунени баянбируси девличил жинслизиб балбиркур.
Масала: вархьси урши, рархьси рурси, бархьси баркьуди.
Чузиб жинсла гIяламат агарти прилагательноеби жинс хIясибли дарсхIедикIар.
Масала: духуси урши, духуси рурси,
духуси баркьуди.

Кьадар хIясибли числительноеби дарсдикIни Кьадар хIясибли дарсдикIар –си, -ил, -л суффиксуначил тамандирути ва чузиб жинсла гIяламат

Кьадар хIясибли числительноеби дарсдикIни

Кьадар хIясибли дарсдикIар –си, -ил, -л суффиксуначил тамандирути ва чузиб жинсла гIяламат лебти прилагательноеби.
Масала: ахъси галага – ахъти галгуби, халал шури – халати шурми, дянгил майдан – дянгти майдунти, бабза жуз – дабзти жузи.

Предложениелизиб прилагательное определениели ва цалабяхъ сказуемоела бутIали бирар.

Духути гъайли абитIунси турра кабикIахъу.

ГIяхIси галгала цIедешра гIяхIти дирар.

БиштIатала байрамличиб халати унзала мякьла тIашбизурлири.


Цугбурцнила прилагательноели секIа сегъуна-биалра лишан бархьаначи чехIебиахъуну, цархIиллайчил цугбуцили баянбиру. Варъагъуна хъяр (муръиси ибси лишан), кагъаргъуна чIянкIи

Цугбурцнила прилагательноели секIа сегъуна-биалра лишан бархьаначи чехIебиахъуну, цархIиллайчил цугбуцили баянбиру. Варъагъуна хъяр (муръиси ибси лишан), кагъаргъуна чIянкIи (букIуси ибси), мазагъуна адам (багьласи ибси).
Цугбурцнила прилагательное цархIилти журабазибад -гъуна, -цад ибти хасти суффиксуначибли декIарбулхъан. Суффикс -гъуна имцIабиубли бетаурси дев прилагательное биъни марбируси саби ишдигъунти лишантачибли:
1)сунени сегъуна? (чигъуна?) ибси суайс жаваб лугни: рузигъуна, къаркъагъуна, тургъуна;
2) морфологияла категорияби хIясибли барсбикIни (падеж, лугIи): узигъуна-узбигъунти (луг1и); илгъуна, илгъунали, илгъунала. (падеж);

3)предложениелизиб, цархIилти прилагательноебиван, определениели биубли башни: ХIу викIусигъуна адам ахIен ит.
прилагательноеличи кабалтуси суалла девлизибра баягъи ил (-гъуна) суффикс лебни.
4) Прилагательноеличи -гъуна ибси суффикс имцIабиубли бета­урси сагаси прилагательноели иргъахъу, цагъунти лишантазибад ца имцIаси даражала биъни. Масала: цIакъси - цIакъсигъуна, халал - халалгъуна, жагаси - жагасигъуна, бугаси - бугасигъуна, цIерхьси - цIерхьсигъуна ва цархIилти.

Качествола прилагательноели иргъахъу: ранг, качество, кьадар.Ранг чедиахъути сари, масала: цIу6а, берхIе, манавша, палда-ранг, хьанцIа ва ц.Кьадар чебиахъути

Качествола прилагательноели иргъахъу: ранг, качество, кьадар.
Ранг чедиахъути сари, масала: цIу6а, берхIе, манавша, палда-ранг, хьанцIа ва ц.
Кьадар чебиахъути сари, масала : ахъси, халаси, бухъяна, камси ва ц.
Качество чебиахъути сари - адамтала, мицIирагла ва мицIирти ахIенти секIултала лишанти: кьиркьирси адам, жагаси рурси, бялхъя урчи, буркьа юрт, акибси аргъ.
Качествола прилагательноеби отношениела ва цугбурцнилайзирад декIардарес вирути лишанти сари:
а) илди камси яра имцIаси даражализир дирни;
б) чучи бара, дебали, лебгIеб, бегIлара, камли, имцIали ибти наречиеби чедуцес вирни;
в) чузирад существительноеби дарес вирни, суффикс -деш чебатурли: цIубдеш, буIардеш, хIялалдеш, халадеш, уктемдеш;
г) антонимти хIясибти жутани лерни (хаслира кьадар ва качество чебиахъутала): цIуба-цIудара, цIябси - шаласи, ахъси - гIяшси, бялхъя - азгъинси, кьиркьирси - сахаватси ва ц.;
гъ) таманси ва таманахIенси жураби лерни: жагаси - жага, халаси - хала, мехIурси - мехIур.

Отношениела прилагательноели чебиахъу:Суффиксуни: - ан, -ян, -ен,-кан, -лан, - ар, -кара) секIа куц, кабиз хIясибси лишан: хIябмузан кагъар;б) секIайчи

Отношениела прилагательноели чебиахъу:
Суффиксуни: - ан, -ян, -ен,-кан, -лан, - ар, -кар
а) секIа куц, кабиз хIясибси лишан: хIябмузан кагъар;
б) секIайчи имцIали хасли биубси, цархIилтазибад ил гIячихъли декIарбулхъахъуси лишан: занзбар галгуби, дубуртар улка, цулбар рас ва ц.;
в) секIа сорт, жура: сурмай тIутIи, авхазан курега, игIянар чугур, жанай вава. ;
г) кьаркьа биркIан баянбируси дев: балуй някъ, алгъай шали, бай хъат ва ц.;
гь) акIубти ва хIерирути мер-муса хIясибси яра миллат хIясибси лишан: губдалан рурси, чурлан чугур, къирим мажар, дарган урши, кIарахъан мез ва ц.
Отношениела прилагательноебала качествола прилагательноебас хасти суффиксуни (-си -а, -я, -л) хIедирар. Илбагьандан илди существительноебачира гъамли сари. Качествола прилагательноебачиван, илдачи дебали, лебг1еб, бара ибтигъунти дугьби чедуцес хIейрар.
Отношениела прилагательноеби цалихълисра дахълихълиcра цаван дузахъу: жанай вава - жанай вавни.

Притяжательноела прилагательноели секIайчи чила-биалра, села-биалра вегIдеш чебиахъу.Притяжательноела прилагательное бетарули саби вегI, регI, бегI ибти существительноебазирадти царка

Притяжательноела прилагательноели секIайчи чила-биалра, села-биалра вегIдеш чебиахъу.
Притяжательноела прилагательное бетарули саби вегI, регI, бегI ибти существительноебазирадти царка при лагательноебас гьала цархIил дев бакIили, ва вегIдеш иб- си существительноела хас падеж шуркабухъи. М а с а л а:
1) Иш Халидла сай-вегIси унц леб.
2) Салиматла сари-регIси жуз леб.
3) Иш мазала саби-бегIси мукьара бецIли кабушибси саби.
4) Душмантира кабушили, сагати, саби-бегIти гIямру лушухIели, дурабухъун бузерила гIяхIгъубзни.
5) Гьаннала замана вегIдешла унхъри, ванзурби дахъдикIули сари.

Читайте также: