Сочинение на даргинском языке

Обновлено: 05.07.2024

Наш родной язык – это даргинский язык. Это язык который мы впитали в себя с молоком матери. Этот язык главное сокровище нашего народа. В наши дни большинство детей стали забывать родной язык и все чаще разговаривают только на русском языке. Наша задача сделать все возможное, чтобы дети не забыли свой родной язык.

Участники: Дети, родители, воспитатель, логопед.

По количеству участников: Групповой

Цель: Воспитание любви, интереса и уважения к родному языку

1. Воспитать у детей языковую толерантность

2. Закреплять имеющиеся достижения в речевом развитии ребенка

Срок реализации: 1 неделя

Этапы работы:

1. Подбор песен, стихов и сказок на родном языке

2. Подбор наглядно-дидактический пособий, иллюстраций, музыкального сопровождения.

3. Подбор национальных костюмов

3. Слушания и исполнение песен на родном языке

4. Пословицы, поговорки и загадки на родном языке

Гъабза убк1ар, хабар кавлан.

Арцли велкъес вируси ах1ен.

Белч1уди касибси, мискинх1ейрар.

Х!улби урухк1ар,някъби дузар.

1. Сяг1ят ах1ен-замана буру (Берх1и)

2. Буг1ярбиалли бумдар, ванабиалли бисур. (Миъ)

3. Яни белкъунси, дуц1рум гушси.

4. Кьяшми лер- някъби агара,бек1 леб-чарх агара,ц1ализи бетулхъан,халт1бухъи,чарра булхъан. (Къямза)

5. Х1унт1ена т!унеличир, х1ябц1али ц1уб мукьара (цулби)

6. Дунья бирц1у, хунк1 х1ебирц1у (дирихь)

7. Авал т!ирхьаличиб, ца кьап1а.

8. Алавчарли ласбик1ар, ласбик1уцад ахъбик1ар (Х1инт1а)

9. Х1улби ледли, вякь сукъкъур. (квашин)

5. Счет до 10 на родном языке. Произношение двойных букв (с участием логопеда)

Ца, к1ел, х1ябал, авал, шел, урегал, верх1ел, гех1ел, урч1емал, вец1ал.

К1, КЬ, КЪ,Х1,ХЪ,ХЬ,Г1,ГЪ,ГЬ,Ц1,П1,Т1.

6. Прогулка и рассказ про наше село Уркарах

Сочинение по произведениям Расула Гамзатова на даргинском языке


МКОУ

СРЕДНЯЯ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНАЯ ШКОЛА №3


Проверила учительница даргинского языка и литературы СОШ № 3 УМАЛАТОВА Г. Х.


Расул Х I ямзатовла произведенияби х I ясибли сочинение.

Мне ль в станице твоей журавлиной

Отколовшейся птицею быть. «





Расул Х I ямзатов нушала поэзиялис дубурлан хьунул адамла чеблалиуб саби или, вик I усири. Царх I илти поэтунаниван хьунул адамла кьисматличила ишкьяйда вик I ули сай Расул:


Наб букьурли даибти Дила назмуртазивра Х I ела кьисматличила Даим пикрумазивра. Бикьира хабар нуни Х I ура ц I акьсира или, Х I ейгусилис х I ерукьес Х I ура жалрирхъи или. Амма сунезивад сай Х I ед х I ейгуси убх I ебк I и Гужли гьаррилт I ири х I у Г I ур х I ела эмх I е бубк I и.

Чидил гьуни бурцида Г I ямрулизибб Асият Бахъла кьяшма белкунси Бурциду гьуни диркьси Яра дубурлагъуна Бирк I иду гьуни кьяркьси


Бег I тани Асиятлизи х I ебурили хамис барх I и мекъ барес х I ядурбик I улри. Илини багьурси рурсбазибад сабри.Асият сириларх I елил Г I усмайс ураркьибсири, амма илис дигуси Юсуп сайри. Ил дебали къиянси агилизир сарри. Бег I ла г I ергъиси ца гьат I и дарс кабихьахъес рак I или сари Вера Васильевначи. Учительницани илис кумекбирули сари:


Х I ед се барес г I яг I нилил Хьарбаа урк I илизи Бех I ах I ен х I ела гьалаб. Гьанбикахъа алхунти Г I яхти г I ямру багьандан Дергълизир жан кайхьибти. К I анали дях I г I екили, Г I усмайс шери рукьядли, Рик I ус илх I ели х I ези Дуг I ли руч I усири х I у Вец I ал дусла бурх I назир.


Асиятли учительница рик I уси барили сари. Поэтра разили сай сунела героиняла баркьудиличи:

Батурри дудеш ва неш, Батурри г I елаб мекъра Х I ечил кьабулли сабри Х I ела гьалмагъ рурсбира.


Рак I или сари Асият шагьарлизи, илх I ели партияла х I укмули институт абхьибсири, ила карерхес кьас сабри Асиятла. Авлали ва шулали дедиб имтих I янти Асиятли, жагали ва ункъли руч I улри ил. Киноличибад чарбулхъух I ели, илис къаршииркули сай Юсуп. Ил жагьси, духуси, адамлис г I яхдеш барес гьалакси, сагати г I ямруличи х I ерси г I яхгъабза сай. Г I усман биалли илзамана х I ерлири Асиятличи. Илала кьас сабри чеббиц I ес:

Нешла мез-дила давла.

Дунъяличиб дебали бахъал халкь леб. Гьар миллатла халкьла, камти биалра, бахъал биалра чула хасти мез лерти сари. Гьар мезла сунела жагадешра, кег I ебдешра мяг I нала саркъибдешра лебси саби.

Дила хала неш-дудешлира нушаб мурталра чула дурх I ядешличила хабурти дури. Гьар миллатла сунела историяра, культурара лебси саби, ил къябагарли бархбасунси саби чула нешла мезличил. Нешла мез хъумартурси миллатла челябкьла лебси ах I ен, ил багьандан вег I ла нешла мез дебали дурхъали г I ердуцили вег I ла наслулизи дагьахъес чебси саби.


Нешла мез-дила давла.

Дунъяличиб дебали бахъал халкь леб. Гьар миллатла халкьла, камти биалра, бахъал биалра чула хасти мез лерти сари. Гьар мезла сунела жагадешра, кегIебдешра мягIнала саркъибдешра лебси саби.

Дила хала неш-дудешлира нушаб мурталра чула дурхIядешличила хабурти дури. Гьар миллатла сунела историяра, культурара лебси саби, ил къябагарли бархбасунси саби чула нешла мезличил. Нешла мез хъумартурси миллатла челябкьла лебси ахIен, ил багьандан вегIла нешла мез дебали дурхъали гIердуцили вегIла наслулизи дагьахъес чебси саби.

Нешла мез-гIямрула рухI,Ну мицIирли вихIути.ГIяламла гIякьлуличил,Наб букьурли даибти.

МИНИСТЕРСТВО ОБРАЗОВАНИЯ И НАУКИ


Выполнила ученица 11 класса: Абдусаламова Патимат Магомедовна

Руководитель: Абдуразакова Райзанат Мусаевна

Дигахъена нешла мез,

Илди мезличил сабну

Г1ямрула гьуни ихъул.

Цадех1 вавназибад барибси халара, жура-журала вавначил барибси халара цугдуцалли, гьай-гьайра жура-журала вавначил барибси жагаси саби. Х1унт1ена ваваличил балбиркур бухъут1а, барх балбикалли хьанц1а г1урра жагабиру хала. Илгъуна халаван чебиулира наб Дагъистан, Россияла бух1наб. Ца бишт1аси мер-мусаличир илдицад мез, тамаша ах1ену гьат1и?!

Дарган мез даргала халкьла мез сари. Илди даргала халкь ак1убла, илдачил дарх лерти сари. Илди мезличил дарганти саби-ургаб гъайбик1ули саби, чула пикруми иргъахъули сари. Эгер илди мез х1едиалри, адамти саби ургаб бархбасес, жамиг1ятлизиб х1ербиэс бирути ах1енри.

Белк1 агарли г1ергъи, литературный мез диэс дирути ах1ен. Даргала халкь гьарли-марли чула мезличил буч1ес ва лук1ес бех1бихьили саби 1925 ибил дуслизиб. Амма итх1ели лебилра дарганти гьарил чула лугъатличил лук1улри. Илбагьандан чиди-биалра ца лугъат, сабира имц1атигъунти даргантала лугъатуначи мешуси, т1амралашал бахълис балбикибси, хьулчилизи кабихьили, литературный мезла кьяйдурти кадизахъес г1яг1нилири. 1930-ибил дуслизиб Дагъиста орфографическая конференцияличиб ахъушала лугъат литературный мезла хьулчили кабихьибси саби. Ахъушала мез гъайла устнани луг1яндарили, лебилра даргала халкьлис цайли цати мезли кадизахъурти сари. Х1ера, илкьяйда 1930-1931 ибти дусмазир ак1убли, барх1илис-барх1и гьаладях1 дашули сари даргала литературный мез. Дарган мезличил художественная литературала произведениеби, газетаби, журналти ва дурх1ни буч1ахъес жузи дурайули сари. Дарган мезличил театрлизир спектакльти кадирхьули сари ва передачаби дирули сари. Илди мез школабазирра дуч1ахъули сари. Илбагьандан, дарган дурх1нас багьуди ва бярхъ дедлугнилизиб, даргала мез дуч1нили халаси асар бирули саби.

Гьанна дузути лук1нила кьяйдурти г1ях1ил къулайдиубли сари, амма г1ялимти, илди гьат1ира ункъдирули, бузули саби. Ил шайчир илдас кумекли дирули сари урус мезла лук1нила кьяйдуртира. Г1ерасибти дугьбани литературный мез давлачердарили сари. Белч1удила г1ялимти пикрибик1ес г1яг1нили саби, нешла мезла кьадри халабик1ахъес.

Даргала мез гьаладях1 аркули сари даргала поэтунанира писательтанира. Илдани чула произведениебазир чедях1дирули сари даргала халкьла мез, г1ядатуни, культура.

Гьаннала замана бахъал адамти шимазибад шагьуртази арбашули саби. Цабех1тани чула нешла мез хъумуртули сари, цабех1тани биалли, бек1лил чула нешла мез далули ах1ен. Илкьяйда цадех1 мез бек1лил деткахъили сари. Шагьуртазибад бак1ибти дурх1ни чула хала бег1тачил урус мезли гъайбик1ули саби, амма бухънабани илдала гъай иргъули ах1ен. Ц1ахли ах1ену гьат1и илдала бег1тас, чула дурх1нани чула бег1тала мез х1едални багьандан?

Вег1ла нешла мез муртк1ал хъумх1ертес г1яг1нили саби, илбагьандан гьарилла бег1тани чула бишт1атази илди дагьахъес чебла саби. Чула хъалибаргла бух1наб нешла мезличилцун гъайкабик1ес х1яжатли саби. Нешла канилав левалли вишт1асиличил нешла мезличил гъайкайк1ес г1яг1нили саби. Дила пикрили, нешла ниъличил, вишт1асили нешла мезла дурхъадеш багьес г1яг1ниси саби. Вишт1али левалли бяркъурси, илини муртлиск1ал хъумх1ерту.

Дагъистан машгьурси саби: ахъти дубуртачибли, дек1арли, чулацун дарибти шимачибли, гьар-урла г1ядатуначибли, г1ях1ялдешличибли ва дахъал мез лерниличибли. Дахъал мез лер дургар царх1илти мераначирра, амма нушалагъуна, хъатгъуна мерличир ишдицад мез чинаралра х1едургар. Гьар шила сунечицун хасти мез сари, тамаша ах1ену гьат1и!

Арх1яличи дурарухъунх1ели, шагьарлизи чинак1ал аркьух1ели, чумра адамла ихтилат дакьира. Ихтилатлизир адамтани чула мер-муса, чула ши, чула мез гапдирулри. Наб ил г1ях1бизур, сенах1енну лебтасалра чула мез дигахъни якьинни саби.

Бургар цабех1ти, мез мучлаагардиранти. Имц1али илдигъунти адамти шагьарлизиб къаршибиркули саби. Илдас я чула мез г1яг1нили ах1ен, я гьар-урла г1ядатуни г1яг1нили ах1ен, илдигъунти адамтала культурара сегъуналра агара. Вег1ла г1ядатуни, вег1ла мез далуси адамла х1урматра халаси бирар.

Нуни пахрубирули рирус шагьарлизиб нешла мезличиб гъайбик1ути адамти къаршибикалли, хаслира дила, дарган мезличил. Дарган адам цугикаллира, наб дигахъис иличил дарган мезличил гъайрик1ес. Набчи нунира пахрубирули рирус, сенах1енну нуни г1ях1ил далас дила нешла мез. Илди мез хъумартес, мучлаагардарес сегъуналра пикри агара дила. Нешла мезиличи пахрубирахъес, илдала х1урматбирахъес руркъулира нуни дила бишт1а рузира узира.

Ца г1яжаибси анц1букь кабикиб нушала хъалибарглизибра. К1ел дус вирули левли дила узи урус мезли гъайкайк1ули вех1ихьиб. Ашкарли илини илди мез мультфильмабачи х1ерик1ух1ели гьамадли урсасили дуили сари, амма нешли итмадан нуша, халати рузби, имц1али дарган мезли ихтилатдик1ахъес узичил хъарбариб. Узи, багьла-багьлали нешла мезличил гъайик1ес вех1ихьиб, илх1ели нушала халаси разидеш. Илбагьандан ну рирхаэс х1ерирус, садиклизи башух1ели далути ах1ен нешла мез нушала дурх1нани, бик1ути бег1тачи.

Нушала класслизивра лев, шагьарлизивад вак1ибси урши. Илра нушачил урус мезли гъайик1ули сай. Илини иргъули сай дарган мезли нушани дурути, амма нушачил дарган мезли гъайик1ес балули ах1ен. Илала халаси кьас леб, нешла мез дяркъес. Илгъуна кьас лебнилисра илис халаси баркалла, сенах1енну нушани чебиулира секьяйда къияй сабил илис. Иличил нуша перерывла заманара дарган мезли гъайдик1ули дирех1е. Сунес нушачил дарган мезли гъайик1ес дигули хьалли, урузк1ули сай, балк1ли дев бурис или. Илдигъунти уршбира рурсбира бахъал леб. Илбагьандан бег1ти хъайг1иб дарган мезли гъайбик1ес г1яг1нили саби, шагьуртазиб х1ербирули биалра.

Урус мез биалли, школабазирра, университетуназирра, училищебазирра дагьес вирар. Школализиб ункъли х1ебуч1антани булан, шагьарлизи дурабухъалли, урус мез далули сари. Дурх1ни г1ярмиялизи букьи чарбухъунх1елира урус мез г1ях1ил дала. Илбагьанда бег1ла халаси къиян кабихьес г1яг1нили саби бег1тани чула бишт1атази дарган мез дагьахъес, г1ур школализир учительтани. Вег1ла мезли лук1ниличил ва уч1ниличил халаси пахру нуни х1ебалас. Цабех1тани пахрубирули саби аглийский мез далулра или, нуни пахрубирис дарган мезра, урус мезра, английский мезра далулра или.

Гьанна школализирра дарган мезла ва литературалара дурсри камкадарили сари, нуни балули ах1енра селичила пикрибик1улил белч1удила г1ялимти. Итира камбик1ули саби нешла мезличил гъайбик1ути, г1урра камбарес дигутиван билзули саби. Илгъуна биэс г1яг1нили ах1ен. Даргала литературала дурсрачиб нушаб бедлугули саби патриотический бяркъ. Иларти произведениебазибти г1ях1гъубзниванти детаэс дигулира нушабра. Илдани, Ват1ан багьандан, дарибти гьунартачи пахрулира нуша. Урус мезла дурсрачибра лугули саби нушаб патриотический бяркъ, амма дарган мезла дурсри вег1ла урк1иличи дебали гъамли сари. Дарган мезличил произведениеби дуч1ух1ели, урк1и кахси х1яйчиб бирар, гъузгъалди имц1али бирар.

Халаси пикри ва х1ерахъуди бях1чиаэс г1яг1нили саби илди мез калахъес ва чеимц1адик1ахъес. Ил нушала гьарилла чебла саби. Мез деткахъили г1ергъи, беткайхъули саби лебилра нушала нацияра. Илгъуна бетаахъес асух1ебирар.

Нешла мезличи дурх1нала диги чеимц1абик1ахъес багьандан, национальный мезличилти передачаби имц1адарес г1яг1нили саби. Гьаларван чедиахъули лерри дарган мезличил гъайдик1ути мультфильмаби. Х1ябилра г1яжаибли лебри илдачи х1еррик1ес ва лех1ирхъес. Дила нешли к1ел-х1ябал диск асиб илди мультфильмабала. Узини чуйнара-сера х1ердариб илди. Вахъ тамашали Винни Пух кьяйда гъайик1ес вех1ихьилира леври. Илдигъунти дисканира имц1али дуракайэс г1яг1нили саби.

Школьникунази имц1али библиотекализирад дарган мезла жузи кайсахъес г1яг1нили саби. Цайна ишт1ях1 бак1алли, илдани г1урра кайсу илдигъунти жузи.

Школабазир нешла мезла КВН-тира Викторинабира имц1али дирес чебиркур. Нушала школализир илди гьар дус дирар. Лебилра классунала дурх1нани иштях1личил бут1акьяндешра диру. Илдачир нушала дарган мезла учительницани гьаб-убла хъумкартурти г1ядатуни гьандиркахъу. Дишт1ати сценкаби чедиахъули дирех1е. Писательтала произведениеби х1ясиблира нушази сценкаби х1ядурдирахъу ва чедибикибси командалис савгъатра бедлуга. Илдигъунти хъарбаркьуналира дурх1нала иштях1 ак1ахъули саби нешла мезличи.

Бишт1ати имц1али вег1ла мезличил чедиахъути спектакльтачи бикес г1яг1нили саби. Национальный музейтази экскурсияби дирес, гьаб-убла тамашала шимала мер-муса чедаахъес г1яг1нили саби. Дила пикрили лерси сек1ал дигуси саби халатазибад, идани кьасбаралли се-дигара бишт1атази багьахъес бирар.

Халаси баркалла рик1улра ну С. Г1ябдуллаевлис. Илини халаси къиян кабихьиб дарган мезли нушала дурх1ни лук1ахъес ва буч1ахъес. Урусла г1ялимтасра баркалла рик1улра П.К. Усларлис ва Л. И. Жирковлис, сенах1енну илданира дарган мез делч1нилизи белгиси пай кабихьибси саби. Илтях1ярли бурес вирар Грузияла г1ялим Ш. Г. Гаприндашвиличила. Илра дарган мезлис багъишладарибти дахъал статьябала автор сай. Х1ердик1енаягу х1уша нушала миллатла агарти адамтанира сегъуна къиян кабихьилил дарган мез кадизахъес!

Х1ябилра дигахъис наб дила нешла мез. Нуни муртлиск1ал хъумх1ертис дила ахъти дубуртачибси бишт1аси Хуршнила ши, шила шанти ва дила нешла дарган мез!

  • Для учеников 1-11 классов и дошкольников
  • Бесплатные сертификаты учителям и участникам

МИНИСТЕРСТВО ОБРАЗОВАНИЯ И НАУКИ

РЕСПУБЛИКИ ДАГЕСТАН

Сочинение на тему:

hello_html_7043e31c.jpg

Выполнила ученица 11 класса: Абдусаламова Патимат Магомедовна

Руководитель: Абдуразакова Райзанат Мусаевна

Дигахъена нешла мез,

Илди мезличил сабну

Г1ямрула гьуни ихъул.

Цадех1 вавназибад барибси халара, жура-журала вавначил барибси халара цугдуцалли, гьай-гьайра жура-журала вавначил барибси жагаси саби. Х1унт1ена ваваличил балбиркур бухъут1а, барх балбикалли хьанц1а г1урра жагабиру хала. Илгъуна халаван чебиулира наб Дагъистан, Россияла бух1наб. Ца бишт1аси мер-мусаличир илдицад мез, тамаша ах1ену гьат1и?!

Дарган мез даргала халкьла мез сари. Илди даргала халкь ак1убла, илдачил дарх лерти сари. Илди мезличил дарганти саби-ургаб гъайбик1ули саби, чула пикруми иргъахъули сари. Эгер илди мез х1едиалри, адамти саби ургаб бархбасес, жамиг1ятлизиб х1ербиэс бирути ах1енри.

Белк1 агарли г1ергъи, литературный мез диэс дирути ах1ен. Даргала халкь гьарли-марли чула мезличил буч1ес ва лук1ес бех1бихьили саби 1925 ибил дуслизиб. Амма итх1ели лебилра дарганти гьарил чула лугъатличил лук1улри. Илбагьандан чиди-биалра ца лугъат, сабира имц1атигъунти даргантала лугъатуначи мешуси, т1амралашал бахълис балбикибси, хьулчилизи кабихьили, литературный мезла кьяйдурти кадизахъес г1яг1нилири. 1930-ибил дуслизиб Дагъиста орфографическая конференцияличиб ахъушала лугъат литературный мезла хьулчили кабихьибси саби. Ахъушала мез гъайла устнани луг1яндарили, лебилра даргала халкьлис цайли цати мезли кадизахъурти сари. Х1ера, илкьяйда 1930-1931 ибти дусмазир ак1убли, барх1илис-барх1и гьаладях1 дашули сари даргала литературный мез. Дарган мезличил художественная литературала произведениеби, газетаби, журналти ва дурх1ни буч1ахъес жузи дурайули сари. Дарган мезличил театрлизир спектакльти кадирхьули сари ва передачаби дирули сари. Илди мез школабазирра дуч1ахъули сари. Илбагьандан, дарган дурх1нас багьуди ва бярхъ дедлугнилизиб, даргала мез дуч1нили халаси асар бирули саби.

Гьанна дузути лук1нила кьяйдурти г1ях1ил къулайдиубли сари, амма г1ялимти, илди гьат1ира ункъдирули, бузули саби. Ил шайчир илдас кумекли дирули сари урус мезла лук1нила кьяйдуртира. Г1ерасибти дугьбани литературный мез давлачердарили сари. Белч1удила г1ялимти пикрибик1ес г1яг1нили саби, нешла мезла кьадри халабик1ахъес.

Вег1ла нешла мез - г1ямрулизибси бег1ла халаси давла саби. Давлумира дек1ар-дек1ар журала дирар, дирар мургьи-арцла давлуми, дирар ванзала, мяг1дунтала ва миц1ирагла давлуми. Лерилра илди ахирра кадурхули сари. Амма лебси саби ца давла, сабира я ц1али х1ейгуси, я берки ках1ебурхуси, я белк1и таманх1ебируси. Ил мезла давла саби. Мезла давла чилилра сунесцун харжбарес х1ейрар. Ил лебилра бег1тазибад чула бишт1атани г1ебисуси, чеалк1утас г1елаб балтуси давла саби.

Даргала мез гьаладях1 аркули сари даргала поэтунанира писательтанира. Илдани чула произведениебазир чедях1дирули сари даргала халкьла мез, г1ядатуни, культура.

Гьаннала замана бахъал адамти шимазибад шагьуртази арбашули саби. Цабех1тани чула нешла мез хъумуртули сари, цабех1тани биалли, бек1лил чула нешла мез далули ах1ен. Илкьяйда цадех1 мез бек1лил деткахъили сари. Шагьуртазибад бак1ибти дурх1ни чула хала бег1тачил урус мезли гъайбик1ули саби, амма бухънабани илдала гъай иргъули ах1ен. Ц1ахли ах1ену гьат1и илдала бег1тас, чула дурх1нани чула бег1тала мез х1едални багьандан?

Вег1ла нешла мез муртк1ал хъумх1ертес г1яг1нили саби, илбагьандан гьарилла бег1тани чула бишт1атази илди дагьахъес чебла саби. Чула хъалибаргла бух1наб нешла мезличилцун гъайкабик1ес х1яжатли саби. Нешла канилав левалли вишт1асиличил нешла мезличил гъайкайк1ес г1яг1нили саби. Дила пикрили, нешла ниъличил, вишт1асили нешла мезла дурхъадеш багьес г1яг1ниси саби. Вишт1али левалли бяркъурси, илини муртлиск1ал хъумх1ерту.

Дагъистан машгьурси саби: ахъти дубуртачибли, дек1арли, чулацун дарибти шимачибли, гьар-урла г1ядатуначибли, г1ях1ялдешличибли ва дахъал мез лерниличибли. Дахъал мез лер дургар царх1илти мераначирра, амма нушалагъуна, хъатгъуна мерличир ишдицад мез чинаралра х1едургар. Гьар шила сунечицун хасти мез сари, тамаша ах1ену гьат1и!

Гьарил инсайс дигахъули сай: сай ак1убси ши, сунела шила мер-муса, т1абиг1ят, ахъти дубурти - сай айзурх1ели, берх1ила нурли шаладарибти. Ил тях1ярли дигахъули сари гьариллис сай варкьибси нешла мез.

Арх1яличи дурарухъунх1ели, шагьарлизи чинак1ал аркьух1ели, чумра адамла ихтилат дакьира. Ихтилатлизир адамтани чула мер-муса, чула ши, чула мез гапдирулри. Наб ил г1ях1бизур, сенах1енну лебтасалра чула мез дигахъни якьинни саби.

Бургар цабех1ти, мез мучлаагардиранти. Имц1али илдигъунти адамти шагьарлизиб къаршибиркули саби. Илдас я чула мез г1яг1нили ах1ен, я гьар-урла г1ядатуни г1яг1нили ах1ен, илдигъунти адамтала культурара сегъуналра агара. Вег1ла г1ядатуни, вег1ла мез далуси адамла х1урматра халаси бирар.

Нуни пахрубирули рирус шагьарлизиб нешла мезличиб гъайбик1ути адамти къаршибикалли, хаслира дила, дарган мезличил. Дарган адам цугикаллира, наб дигахъис иличил дарган мезличил гъайрик1ес. Набчи нунира пахрубирули рирус, сенах1енну нуни г1ях1ил далас дила нешла мез. Илди мез хъумартес, мучлаагардарес сегъуналра пикри агара дила. Нешла мезиличи пахрубирахъес, илдала х1урматбирахъес руркъулира нуни дила бишт1а рузира узира.

Ца г1яжаибси анц1букь кабикиб нушала хъалибарглизибра. К1ел дус вирули левли дила узи урус мезли гъайкайк1ули вех1ихьиб. Ашкарли илини илди мез мультфильмабачи х1ерик1ух1ели гьамадли урсасили дуили сари, амма нешли итмадан нуша, халати рузби, имц1али дарган мезли ихтилатдик1ахъес узичил хъарбариб. Узи, багьла-багьлали нешла мезличил гъайик1ес вех1ихьиб, илх1ели нушала халаси разидеш. Илбагьандан ну рирхаэс х1ерирус, садиклизи башух1ели далути ах1ен нешла мез нушала дурх1нани, бик1ути бег1тачи.

Нушала класслизивра лев, шагьарлизивад вак1ибси урши. Илра нушачил урус мезли гъайик1ули сай. Илини иргъули сай дарган мезли нушани дурути, амма нушачил дарган мезли гъайик1ес балули ах1ен. Илала халаси кьас леб, нешла мез дяркъес. Илгъуна кьас лебнилисра илис халаси баркалла, сенах1енну нушани чебиулира секьяйда къияй сабил илис. Иличил нуша перерывла заманара дарган мезли гъайдик1ули дирех1е. Сунес нушачил дарган мезли гъайик1ес дигули хьалли, урузк1ули сай, балк1ли дев бурис или. Илдигъунти уршбира рурсбира бахъал леб. Илбагьандан бег1ти хъайг1иб дарган мезли гъайбик1ес г1яг1нили саби, шагьуртазиб х1ербирули биалра.

Урус мез биалли, школабазирра, университетуназирра, училищебазирра дагьес вирар. Школализиб ункъли х1ебуч1антани булан, шагьарлизи дурабухъалли, урус мез далули сари. Дурх1ни г1ярмиялизи букьи чарбухъунх1елира урус мез г1ях1ил дала. Илбагьанда бег1ла халаси къиян кабихьес г1яг1нили саби бег1тани чула бишт1атази дарган мез дагьахъес, г1ур школализир учительтани. Вег1ла мезли лук1ниличил ва уч1ниличил халаси пахру нуни х1ебалас. Цабех1тани пахрубирули саби аглийский мез далулра или, нуни пахрубирис дарган мезра, урус мезра, английский мезра далулра или.

Гьанна школализирра дарган мезла ва литературалара дурсри камкадарили сари, нуни балули ах1енра селичила пикрибик1улил белч1удила г1ялимти. Итира камбик1ули саби нешла мезличил гъайбик1ути, г1урра камбарес дигутиван билзули саби. Илгъуна биэс г1яг1нили ах1ен. Даргала литературала дурсрачиб нушаб бедлугули саби патриотический бяркъ. Иларти произведениебазибти г1ях1гъубзниванти детаэс дигулира нушабра. Илдани, Ват1ан багьандан, дарибти гьунартачи пахрулира нуша. Урус мезла дурсрачибра лугули саби нушаб патриотический бяркъ, амма дарган мезла дурсри вег1ла урк1иличи дебали гъамли сари. Дарган мезличил произведениеби дуч1ух1ели, урк1и кахси х1яйчиб бирар, гъузгъалди имц1али бирар.

Халаси пикри ва х1ерахъуди бях1чиаэс г1яг1нили саби илди мез калахъес ва чеимц1адик1ахъес. Ил нушала гьарилла чебла саби. Мез деткахъили г1ергъи, беткайхъули саби лебилра нушала нацияра. Илгъуна бетаахъес асух1ебирар.

Нешла мезличи дурх1нала диги чеимц1абик1ахъес багьандан, национальный мезличилти передачаби имц1адарес г1яг1нили саби. Гьаларван чедиахъули лерри дарган мезличил гъайдик1ути мультфильмаби. Х1ябилра г1яжаибли лебри илдачи х1еррик1ес ва лех1ирхъес. Дила нешли к1ел-х1ябал диск асиб илди мультфильмабала. Узини чуйнара-сера х1ердариб илди. Вахъ тамашали Винни Пух кьяйда гъайик1ес вех1ихьилира леври. Илдигъунти дисканира имц1али дуракайэс г1яг1нили саби.

Школьникунази имц1али библиотекализирад дарган мезла жузи кайсахъес г1яг1нили саби. Цайна ишт1ях1 бак1алли, илдани г1урра кайсу илдигъунти жузи.

Школабазир нешла мезла КВН-тира Викторинабира имц1али дирес чебиркур. Нушала школализир илди гьар дус дирар. Лебилра классунала дурх1нани иштях1личил бут1акьяндешра диру. Илдачир нушала дарган мезла учительницани гьаб-убла хъумкартурти г1ядатуни гьандиркахъу. Дишт1ати сценкаби чедиахъули дирех1е. Писательтала произведениеби х1ясиблира нушази сценкаби х1ядурдирахъу ва чедибикибси командалис савгъатра бедлуга. Илдигъунти хъарбаркьуналира дурх1нала иштях1 ак1ахъули саби нешла мезличи.

Бишт1ати имц1али вег1ла мезличил чедиахъути спектакльтачи бикес г1яг1нили саби. Национальный музейтази экскурсияби дирес, гьаб-убла тамашала шимала мер-муса чедаахъес г1яг1нили саби. Дила пикрили лерси сек1ал дигуси саби халатазибад, идани кьасбаралли се-дигара бишт1атази багьахъес бирар.

Халаси баркалла рик1улра ну С. Г1ябдуллаевлис. Илини халаси къиян кабихьиб дарган мезли нушала дурх1ни лук1ахъес ва буч1ахъес. Урусла г1ялимтасра баркалла рик1улра П.К. Усларлис ва Л. И. Жирковлис, сенах1енну илданира дарган мез делч1нилизи белгиси пай кабихьибси саби. Илтях1ярли бурес вирар Грузияла г1ялим Ш. Г. Гаприндашвиличила. Илра дарган мезлис багъишладарибти дахъал статьябала автор сай. Х1ердик1енаягу х1уша нушала миллатла агарти адамтанира сегъуна къиян кабихьилил дарган мез кадизахъес!

Х1ябилра дигахъис наб дила нешла мез. Нуни муртлиск1ал хъумх1ертис дила ахъти дубуртачибси бишт1аси Хуршнила ши, шила шанти ва дила нешла дарган мез!


Дарсла мурад: прилагательное тикрарбарни; декIар – декIарти кьяйдурти дузахънила шайчирти бурсидешуни дебадирути жура – журала бяркъла хIянчурби дурадеркIни; мухIлила ва белкIла гъай гьаладяхI ардукни;

Дарсла башри. Класс дарсличи ХIядурбарни.

ХIушаб гьар дусла бурхIни!

-ПикрибяхIчиаая, дурхIни, гIергъити дугьбачи. Чили ва се бурес вирару илди дугьбачила? (ДурхIяла жаваб). СекIа лишан чебиахъуси гъайла бутIалис се бикIусирил чили вирару бурес?

-ДурхIни, хIушала пикри хIясибли, селичила гъайдикIехIев нуша ишбархIила дарсличир?

Дарсла мурад: прилагательное тикрарбарни; декIар-декIарти кьяйдурти дузахънила шайчирти бурсидешуни дебадирути жура-журала бяркъла хIянчурби дурадеркIни; мез давлачердирути, мягIничердирути, саркъахъути мезла гIягIниахъала гьандикахъни, мухIлила ва белкIла гъай гьаладяхI ардукни.

Прилагательноеличила баян тикрарбарни.

- Чили вирару бурес, се бикIусирил секIа лишан чебиахъуси гъайла бутIалис?

ДурхIя: СекIа лишан чебиахъуси гъайла бутIалис прилагательное или бикIар.

-Баргьси саби, прилагательноели секIа лишан чебиахъу. Гьари бурая лебтанилра саркъахъили, прилагательноели секIа лишан чебиахъу или.

- Сегъунти суалтала цалис жаваб луга илини? (ДурхIяла жаваб)

II. -Нушани бурибси кагахъес лукIехе дугьбала диктант. ХIердарая суратуни ва сегъуна-биалра лишан гьар секIа гьанбушили, делкIеная дугьбала цалабикуни. Масала: Се саби нушани чебиуси? Ил сегъуна рангла саби. (ХIунтIена гIинц, хьанцIа урхьу, шиниша кIапIи, берцIибси хъяр, жагаси кIана, халаси къабакъ).

III. -ХIердизирая гIергъити суратуначи ва бурая, сегъунти лишантачил илди декIардулхъулил?( Бухъяна-къантIа, халаси- биштIаси, бягIуси- чIярта, ахъси-гIяшси)

- ДурхIни, се бикIару илдигъунти дугьбас мезлизиб?

IV. - Гьанна-биалли чумал девла кумекличил ца лишан сипатбарая.

(Кахси- урухиэси, декIси-зугьаси, къугъаси- жагаси, жяргаси-нясси).

V. -Прилагательное сунезиб жинсла гIяламат леббиалли, жинс хIясибли барсбикIуси саби. В Р Б

Пикридухъеная ва бурая сен-сен делкIалли дархьлил чедирти хIурпри удирти дугьбала цалабикуназир?

Жинсла гIяламат сунезиб агара биалли, прил-е барсхIебикIар.Масала: ахъси урши, ахъси рурси, ахъси галга. (ДурхIнази мисалти дурахъес).

VI. Арадеш мяхIкамбирнила чебкадси хIянчи. Физкультминутка

-ЛехIдизирая, дурхни. Нуни? гIяхIти дурхIни? кадиирая асли, хIушани дила ибси бируси саби. Нуни, дурхIни, кадиирая асли , ибси бируси ахIен. (ХIязла тяхIярли, дугьбазиб прилагательное бузахъули ва ил уббалтули, прилагательное уббатурхIели ибси барибси хатIаикнилизи бейгIес ва суал тикрарбарес, дурхIяли аргъесли, дугьбазиб прилагательное агни ва ибси барес хIяжатдеш агни). Илкьяйдали ца-чумал хъарбакь дарахъес ва кабиахъес.

VII. МухIлила гъай гьаладяхI ардукни. Аудирование.

-ГIяхIил лехIдизирая дурхIяли неш-дудешличи бархьибси кагъарличи.

Мульфильмлизибад бутIа чебаахъес

- ХIушала гьалаб леб гили кагъар. КIунтIрала мерла урдатурти прилагательноеби кадатирая.

VIII. Чебиуливан, прилагательноебала кумекличил нушани секIа сегъуна – дигара лишайчила багьес, бурес дирулра. Илдани мез жагадирули сари ва давлачердирули сари. Мез саркъахъути гIягIниахъала сари буралаби ва багьираби. Багьирабазиб секIа сегъуна-биалра лишан гьанбуршу ва адам пикриулхъахъу, илала пикрила, гIякьлула хIялумцIу.

IX. Саркъахъили бучIнила ва белчIунси урус мезличи шурбалтнила чебкадси хIянчи дураберкIни.

-ГIямрула сегъуна-биалра анцIбукьличила къантIли, чебетаахъили буруси насихIятлис бурала бикIар. Буралаби дузахъуси адамла гъайличи лехIирхъес тIягIямли бирар.

ДелчIеная буралаби. Севан иргъулра хIушани илди?

*ГIяхIси жуз белчIни – гIякьлучевси гьалмагъличил гьуниваънигъуна саби.

*ГIямру муритира сари кьутIкьутира сари.

*БалхIебалуси гьуни занзбар вацIагъуна саби.

*Жанничиб гIязизси селра лебси ахIен.

*Бялхъя мухIлила вегIла гIякьлу хIебирар.

*ГIякьлуагарси бекI душмайчибра вайси саби.

X. -Дугьби дархахъили гибти предложениеби дархьдарая ва делчIеная.

БугIярси гIинц бакIиб.

Муръиси яни беркунра.

Житани бизиси кьацI берцIиб.

Нешли биштIаси ваца буциб.

XI. БелкIла гъай гьаладяхI ардукни. ХIербарая янила сурат ва ца- хIябал предложение делкIеная.

Сегъуна яни бакIиба?

Сецад дяхIи бариба?

ДурхIни сен-сен гьунибаиба янилис?

Сегъунари янила гьава?

XII. Прилагательное барсбикIуси саби лугIи хIясиблира. Барая цалихълизибад дахълихъ.

XIII. -Гамила сурат дугьбачил (прилагательноебачил) берхьес.


XIV. Рефлексия ва итогуни.

XV. Хъули хIянчи

ГIилмула мурхьси лутIи

Ишичиб дарс таманбиуб. ХIушаб бархIи гIяхIдираб!

Зима это мою любимое время года я люблю её и за нового года и за подарков. зимой очень много снега в моём городе! я люблю когда зимой заливают лёд и я хожу туда кататься! я люблю когда на улице идёт снег и светит ярко солнце. это очень красиво.

Meine Familie ist nicht groß.Sie besteht aus 3 Personen.Das sind der Vater,die Mutter und ich.Ich habe keine Geschwister.Ich habe auch Großeltern.Sie sind schon Rentner. Wir haben in der Familie sehr schöne Beziehungen.Wir machen viele Sachen zusammen.Wir verstehen einander sehr gut. Mein Hobby ist Sport und Spazierengehen.Meine Eltern und Großeltern sind oft dabei.Außerdem fahren wir oft zusammen ins Freie.Wir sehen auch fern,gehen ins Kino und zu Gast .

Не обязательно быть похожим на своих одногодок
поэтому не надо смотреть на других а надо начинать работать над собой
ничего не изменится, если ты однажды не начнешь делать зарядку
если ты вдруг не начнешь подходить к турнику и пытаться подтягиваться
с первого раза ни у кого не получалось
пробуй бегать на ближайшем стадионе рано утром
главное - поставить себе цель и не обращать ни на кого внимания
регулярные занятия над собой очень скоро проявят себя
наш враг - лень и стеснения
я с 5 класса по 9 не занимался физкультурой - косил+больное сердце
но в 9 сам взялся за себя и уже в институте занимал по бегу и лыжам призовые места .

1. 4NaO+2H₂O=4NaOH+O₂

Тип реакции - реакция обмена

2. 2С+О₂=2CO

Тип реакции - синтез

Пожалуйста, переведите)) Очень нужно до завтра! Заранее спасибо! C'est Eudes qui a eu l'idée ce I matin-là, à la récré— Dites, l

Какой ряд образованный только названиями организмов? А. петух,скала,камышь Б.Ландышь, оса, карась В.конёк, Солнце, аист Г.кук

Нам на изо устроили проверочную и дали слова, в которых буквы поменяли местами. нужно буквы обратно поменять местами, что бы пол

Помоогите нужно сделать 3 вида вид спереди,вид сверху и вид слева только на рисунке есть стрелка это значит чертеж нужно разверн

Зима это мою любимое время года я люблю её и за нового года и за подарков. зимой очень много снега в моём городе! я люблю когда зимой заливают лёд и я хожу туда кататься! я люблю когда на улице идёт снег и светит ярко солнце. это очень красиво.

Meine Familie ist nicht groß.Sie besteht aus 3 Personen.Das sind der Vater,die Mutter und ich.Ich habe keine Geschwister.Ich habe auch Großeltern.Sie sind schon Rentner. Wir haben in der Familie sehr schöne Beziehungen.Wir machen viele Sachen zusammen.Wir verstehen einander sehr gut. Mein Hobby ist Sport und Spazierengehen.Meine Eltern und Großeltern sind oft dabei.Außerdem fahren wir oft zusammen ins Freie.Wir sehen auch fern,gehen ins Kino und zu Gast .

Не обязательно быть похожим на своих одногодок
поэтому не надо смотреть на других а надо начинать работать над собой
ничего не изменится, если ты однажды не начнешь делать зарядку
если ты вдруг не начнешь подходить к турнику и пытаться подтягиваться
с первого раза ни у кого не получалось
пробуй бегать на ближайшем стадионе рано утром
главное - поставить себе цель и не обращать ни на кого внимания
регулярные занятия над собой очень скоро проявят себя
наш враг - лень и стеснения
я с 5 класса по 9 не занимался физкультурой - косил+больное сердце
но в 9 сам взялся за себя и уже в институте занимал по бегу и лыжам призовые места .

1. 4NaO+2H₂O=4NaOH+O₂

Тип реакции - реакция обмена

2. 2С+О₂=2CO

Тип реакции - синтез

Пожалуйста, переведите)) Очень нужно до завтра! Заранее спасибо! C'est Eudes qui a eu l'idée ce I matin-là, à la récré— Dites, l

Какой ряд образованный только названиями организмов? А. петух,скала,камышь Б.Ландышь, оса, карась В.конёк, Солнце, аист Г.кук

Нам на изо устроили проверочную и дали слова, в которых буквы поменяли местами. нужно буквы обратно поменять местами, что бы пол

Помоогите нужно сделать 3 вида вид спереди,вид сверху и вид слева только на рисунке есть стрелка это значит чертеж нужно разверн

Читайте также: