Реферат узбек тили давлат тили

Обновлено: 07.07.2024

  • Для учеников 1-11 классов и дошкольников
  • Бесплатные сертификаты учителям и участникам

ОНА ТИЛИ ТАЪЛИМИ ЖАРАЁНИДА ЎҚУВЧИЛАРнинг сўз бойлигини ошириш

Камилова Муножат

“ Ойнабулоқ” асосий ўрта мактабининг

ўзбек тили ва адабиёти фани ўқитувчиси

Янги аср таълимининг муҳим вазифаларидан бири – таълимни глобаллаштириш, яъни таълим-тарбия жараёнига комплекс ёндашишни амалга оширишдан иборатдир. Инсон хаётий ўтмиш, ҳозирги даврда келажак билан узвий боғлиқ экан, таълим жараёни ҳам тарих, кундалик воқеа-ҳодисалар, муаммолар ва келажакдаги истиқбол режалар билан муштарак ҳолда ташкил этилиши лозим. Ҳозирги кун таълими ўқувчиларни борлиқни яхлит бир тизим сифатида қабул қилишга ўргатиш, ҳодиса ва воқеалар ўртасидаги ўзаро боғлиқликни тушуниш, ўтмиш, ҳозирги давр ва келажакни уларнинг ўзарпо муносабати ва бир-бирига таъсирини англаш ёрдам бериши зарур. Янги аср таълимини муҳим жиҳатлари – мавжуд метод ва усулларни уйғунлаштириш – ўқувчиларда якка тартибда, жуфтликда ва гуруҳларда ишлашкўникмаларни шаклларнитиш, дўстона ўқув муҳитини яратишдан иборатдир. Зеро гуруҳда ишлаш малакаси жуфтликда ишлаш орқали шакллантирилади.

Айни пайтда аксарият амалиётчиларимизда ўқувчилар ёши, билим даражасига қараб таълим усулини танлаш маҳорати қониқарли аҳволда деб бўлмайди. Ўқитувчиларимиз замонавий таълимнинг асосий омилларига талаб даражасига эътибор бермаяптилар. Бинобарин, илғор педагогик технология, интерфаол усулларнинг мазмун – моҳияти кенг қамровли бўлиб, ўқувчи шахсининг барча хусусиятлар инобатга олиниши лозим. Бунда ўқувчини ички дунёси, ўзига хос хусусияти, ҳиссиётлари, қизиқишлар назарда тутилади.

ХХI аср таълимни глобаллаштириш вазифасини қўяр экан, бундай таълим ҳар бир ўқув фани замирида таълими, тарбиявий ривожлантиручи, ҳуқуқий , тинчликсеварлик, ватанпарварлик, экологик, соғлом турмуш тарзи, маданиятлараро ўзаро боғлиқлик каби таълим жиҳатларини қамраб олади. Глобал таълим “сенинг фикринг нотўғри”, “мусобақа”, “ғолиб”, “мағлуб” каби тушунчаларни инкор этади. У ёки бу ўқув фани бўйича ўрганилган мавзу мазмун моҳиятини барча ўқувчи бирдек тезда ўзлаштира олмаслиги табиий. Бундай пайтда ўқувчи баҳосини пасайтириш, эътироз билдириш, танбеҳ бериш глобал таълим тамойилига тўғри келмайди. Ҳозирги кун таълимининг муҳим жиҳатларидан бири – бу айни пайтда таълим жараёнига кенг қамровда жорий этиб борилаётган интерфаол усулдир. Интерфаол усул ҳар бир ўқувчига ўз билими, қобилиятини тенг намойиш қилиш имкониятини яратади.

Она тили мактаб таълимида етакчи ўқув фанлардан ҳисобланади. Зеро, унинг таълимий, тарбиявий, ривожлантирувчи моҳияти беқиёсдир. Мактабда она тили таълими тасдиқланган давлат ўқув дастури ҳамда маълум миқдордаги соат ҳажмида олиб борилади. Ўқув режада ажратилган соат давомида ўқувчиларга она тилини ўргатишга қанчалик ҳаракат қилмайлик, ўқув дастуридан кўзда тутилган мақсад ва вазифага тўлиқ эришишнинг имконияти бўлмайди. Бинобарин, мактаб она тили таълимини шундай ташкил этиш кераккки, у келажак таълими учун мустаҳкам замин яратсин. Она тили машғулотлари тилнинг бутун гўзаллигини, сеҳрини ўрганишга қизиқиш уйғотиши, ҳеч қандай дастур билан белгилаб бериб бўлмайдига қонуниятлари билан таништириш зарурки, бу истиқболли таълимни йўлга қўйишдаги энг асосий ва энг муҳим омил вазифасини ўташи лозим.

Ҳозирги кун таълимининг яна бир муҳим вазифаларидан бири – бу она тили машғулотларида фанлараро алоқадаги таълимни изчил йўлга қўйишдар. Бунда она тилини адабиёт ўқув фани билан боғлаб ўрганиш муҳим аҳамият касб этади.

Бадиий манбалар билан ишлаш ўқувчиларпда тил сезгирлигини тарбиялайди, она тилининг бой ифода воситаларига ошно қилади. Бадиий матн ёш китобхонни она тилининг сеҳрли олами билан таништириш имкониятига эга. Улардан ўқувчиларга маънавий тарбия бериш воситаси сифатида фойдаланиш лозим. Ўқувчиларда маънавитни шакллантириб бориш, нафақат у ҳақда тушунча ҳосил қилиш, балки улар хулқ – одобининг шаклланиб боришига ҳам таъсир кўрсатади. Бадиий тимсол бадиий ифодалар, қандайдир мавҳум тушунчалар, очиқ ташвиқотга нисбатан ўқувчи руҳиятига таъсир қиладига илоҳий бир куч, манбадир. Мумтоз ва ҳозирги замон адабиёт наъмуналаридан олинган матнлар, улар билан ишлаш ўқувчиларни халқимиз тарихи, маданиятининг сеҳрли оламига, меҳр – мурувват, маънавия, қадриятлари оламига олиб киради.

Лексика бўлимини ўрганишда эса тилнинг луғат бойлиги, маънодош ва шаклдош сўзлар, кўчма маънода қўлланадиган сўзлар моҳиятини ўзлаштириш имконияти бўлади. морфологияда сўз таркиби, синтаксисда турли кўринишдаги гап қурилмалари билан танишиш имконияти яратилади.

Услубий саводхонликни шакллантириш бир қадар мураккаб жараён ҳисобланади. Ўқучиларда услубий равон нутқни (оғзаки ва ёзма) шакллантиришда адабий матнлар билан ишлашнинг имконимяти беқиёсдир. Бу машқ тури она тили ДТСнинг муҳим талаби бўлган, яъни нутқ вазиятига қараб фикр айта олиш кўникмасини таркиб топтириш имкониятга эга.

Таълим жараёнида фанлараро алоқа билан бир қаторда ўқув фани ички бўлимларини ўзаро боғлаб ўрганиш ҳам ўқитиш усулининг муҳим жиҳатларидан ҳисобланади. Ўрганилаётган воқеа-ҳодисалар борлиқдаги бошқа омиллар билан боғлиқ ҳолда ўрганилгандагина унинг моҳияти тўлиқ намоён бўлади. Шу маънода, тилни ўрганиш тил сатҳларини ўзаро алоқадорликда ўрганишни тақозо этади.

У ёки бу фанни ўрганиш мақсад қилиб олинар экан, унинг барча қирралари ва жиҳатлари қамраб олиниши лозим. Албатта, бундай мақсадга тўлиқ эришиш имконияти чекланганроқ, бироқ бу талаб ўқувчини ҳам, қитувчини ҳам тинимсиз изланишга, ўз устида мунтазам ишлашга ундайди. Шунинг учун ҳам тил ҳодисаларини ўзаро боғлиқликда ўрганиш таълим самарадорлигини ошириш омилларидан бири хисобланади.

Ҳозирги кун таълимининг муҳим талабларидан яна бири – бу ўқитиш жараёнида узвийлик ва узликсизликни таъминлашдир. Она тили таълимидаги узвийлик бу ўрганилаётган мавзуни олдин ўтилган мавзу билан боғлаш, мавжуд билим, кўникмаларга таяниш демак.

Тални ўрганиш бир умр даваом этадиган жараён ҳисобланади, мактаб эса тилни ўрганишга асос солувчи дастлабки бўғиндир. Мактаб таълими она тилининг луғат бойлиги, гўзаллиги, имконияти, ифода кўлами, сеҳри ва ҳоказо жиҳатларини ўқувчиларга сингдириши, тилга меҳр, ҳурмат-эҳтиром туйғуларини таркиб топтириб бориши зарур.

Кўринадики, ҳозирги кун таълимининг кўлами, мақсад ва вазифалари кенг қамровли бўлиб, асосий мақсад таълим самарадорлигини ошириш, ўқувчиларга чуқур билим бериш баробарида билим олиш йўлларини ўргатиш хуллас пировард натижа. Ҳар бир жараён ўзининг пировард натижаси билан баҳоланади. Айни пайтда мактаб она тили таълими жараёнида мазкур таълим усулларидан бир қадар фойдаланиб келинмоқда. Фақат улардан фойдаланиш барча таълим муассасаларида бирдек изчил йўлга қўйилган деб айта олмаймиз. Тилга олинган таълим жиҳатларидан ўқитиш жараёнида ўқув фанининг ўзига хос хусусиятларини инобатга олган холда ўринли ва самарали қўллай олсаккига янги аср таълими талабларига маълум даражада жавоб берадиган бўламиз. Зеро, таълим самарадорлигини ошириш – ўқитувчи, методист, умуман, барча таълим ходимларининг доимий диққат – эътиборида турадиган муҳим масаладир.

O’zbek tili va uning davlat tili sifatidagi ahamiyati.

Бесплатное участие. Свидетельство СМИ сразу.
До 500 000 руб. ежемесячно и 10 документов.

Ushbu "O’zbek tili va uning davlat tili sifatidagi ahamiyat" nomli maqolada men o'zbek tili haqida va uning davlat tili sifatidagi ahamiyatini yoritib berdim. Shu jumladan, o’zbek tili va madaniyati jahon sivilizatsiyasida yanada ravnaq topib , uning purma’noligi , jozibadorligi , talaffuzi ohangli musiqaday jarangdorligi bilan jahon ahlini o’ziga rom qila oladigan xalqaro til darajasida ko’tariladi va dunyo xalqlari bu tilni sevib o’rganib , samimiy hurmat qiladilar .

O’zbek tili va uning davlat tili sifatidagi ahamiyati. 1989 ­ yil 21 ­ oktabrda “ Davlat tili haqidagi ” gi O’zbekiston Respublikasi Qonuni , 1993 ­ yil 2 – sentabrda “ Lotin yozuviga asoslangan o’zbek alifbosini joriy etish to’g’risida ” gi Qonuni qabul qilindi . “ Davlat tili haqida ” gi qonunning qabul qilinganligiga bu yil 29 – yil to’ldi . O’tgan shu davrda ona tilimizning yanada sayqallanishi , badiiyligi , tarixiyligi va dunyo miqyosida ahamiyati hamda nufuzini oshirishga qaratilgan qator madaniy , ma’naviy – ma’rifiy , mafkuraviy ijo , izlanishlar , ilmiy tadqiqotlar olib borilmoqda . Pirovard natijada , bugungi kunda jahondagi ko’plab mamlakatlar xalqlari davlatimiz ramzlari – O’zbekiston Respublikasi bayrog’i , gerbi , davlat madhiyasi qatorida o’zbek tiliga ham hurmat bilan qarab , nafis va boy til sifatida yuksak baho berib kelmoqdalar . Har yili 21 – oktabr kuni mamlakatimizda til bayrami sifatida keng nishonlanishi an’anaga aylanib qolgan . Chunki mamlakatimizda ona tilimizni yanada rivojlantirish va takomillashtirish , uning milliy ruhini oshirish , madaniyat va san’atni yuksak pag’onalarga ko’tarish , shuningdek , lotin yozuviga asoslangan o’zbek alifbosini joriy etish sohasida qabul qilingan Davlat dasturi ijrosini ta’minlashdek , ustuvor yo’nalishdagi vazifalarni bajarish tom ma’noda kundalik hayotimizda tobora singib bormoqda . Mustaqillik yillarida mamlakatimizda o’zbek adabiy tilini rivojlantirish masalalariga alohida e’tibor qaratilmoqda . Buning natijasida o’zbek tili davlat tili , davlat ramzi , milliy madaniyat va ma’naviyatni ifodalovchi hamda ularni kelajak avlodga yetkazuvchi muhim muloqot vositasi darajasiga ko’tarildi . O’zbek tilining xalqaro miqyosdagi nufuzi oshib , faol muloqot vositasiga aylanib bormoqda . Turli darajadagi rasmiy uchrashuvlar , muzokaralarda tilimiz keng qo’llanilayotgani , xorijdagi ko’plab universitetlar , ilmiy muassasalarda o’zbek tili markazlari tashkil etilib , ularda ona tilimizni o’rganishga qiziquvchilar safi tobora ortib bormoqda . O’zbekistonda nafaqat o’zbek tili , balki boshqa millat va elatlarning tillari , urf – odatlari hurmat qilinishi milliy qonunchiligimizda aks etgan . Uning amaliy isbotini O’zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining 4 – moddasidagi quyidagi norma misolida ko’rish mumkin : “ O’zbekiston Respublikasining davlat tili o’zbek tilidir . O’zbekiston Respublikasi o’z hududida istiqomat qiluvchi barcha millat va elatlarning tillari , urf – odatlari va an’analari hurmat qilinishi ta’minlaydi , ularning rivojlanishi uchun sharoit yaratadi ” . O’zbekiston aloqa va axborotlashtirish agentligi va uning tizimidagi aksiyadorlik kompaniyalari , jamiyatlar , korxona , tashkilot va muassasalar ta’sischiligida tashkil etilgan “ Aloqa va axborotlashtirish sohasi tarixi va merosi jamoat fondi ” faoliyatida ham yuqorida ko’rsatilgan qonunlarning ijrosini ta’minlash yuzasidan qator ijobiy ishlar amalga oshirilmoqda . Mamlakatimizda izchillik bilan amalga oshirilayotgan tub islohatlarning markazida iqtisodiy islohatlar bilan bir qatorda ma’naviy – ma’rifiy , ijtimoiy – siyosiy va huquqiy islohotlar turganligi o’z samarisini bermoqda . Ayniqsa , mamlakatimizning ijtimoiy – iqtisodiy rivojlanishida , bozor iqtisodiyoti munosabatlarining tobora shakllanishida , inson tafakkurining o’zgarishida fan , ta’lim , madaniyat , ma’naviyat va ma’rifat , shuningdek , o’zbek tili va til madaniyatining rivojlanishi xalqimizning avloddan – avlodga o’tib kelayotgan tarixiy urf – odatlari , udumlari , an’analari , tartib – qoidalar , turmush tarzi va azaliy qadriyatlarning asosiy mezoni sifatida namoyon bo’lib kelmoqda . Ishonchimiz komilki , o’zbek tili va madaniyati jahon sivilizatsiyasida yanada ravnaq topib , uning purma’noligi , jozibadorligi , talaffuzi ohangli musiqaday jarangdorligi bilan jahon ahlini o’ziga rom qila oladigan xalqaro til darajasida ko’tariladi va dunyo xalqlari bu tilni sevib o’rganib , samimiy hurmat qiladilar .

4.13-VARIANT
каттароқ асрлар орқага шу ерда эди қурилди биридир камёб намуналар готики ҳаммаси бўйича минтақада - лютеранская кирха, а текис юз йил орқага шу ўртада кўринди ажабланарли меъморликнинг уй хлопкозаводчика Вадъяева, қайси кейинроқ эди маълум қандай общественное мажлис ва уй озодликни. ундан кейин ичида разместились донгдор кинотеатр, таниқли в халқда қандай " Тридцатка ", ваРеспубликанская болалар хонаси кутубхона, қайсики ва ҳалигача қарз оляпти қолган бир бўлак биносининг. яқинроқ к Салару, жойида собиқ дала ҳовлининг губернатора Сырдарьинской вилоятининг, узоқ йиллар ишладим пойтахтга оид ҳайвонот боғи. марказ эскисига Тошкентни жойлашган орасида уч қадимий майдонларни - Эскиджува, Чорсу ва Хадра. ўзига ёш из них бўлган эди охириги. биринчи асрлар мавжудлик Бинката бубўлган эди уни чекка. жойлашган шу ерда иккаласига дарвозаларга бошлаб борди йўл дан бозорда. Со старосогдийского номи жойини таржима қилиняпти қандай " чекка " ёки " тамом йўллар ".
кейинроқ бозор переместился зўрға узоқроқ, а бывшее шаҳар атрофи бошқа нарсага айланди бири из архитектурно-планировочных марказлар Тошкентни. охирига XIX юз йиллик шу ерда жойлашишган бир қанча махаллей, ўртасидақайсиларни турибти тилга олмоқ Дегрез, қаерда яшашди чугунолитейщики. худди бу ёққа в 1901 йилда билан темир йўл вокзалнинг етиб келди биринчи Тошкент трамвай - от қўшиб юриладиган вагон йўналишни № 1. ўтгач 35 йил биринчи кенг ғилдирак изи бўлган эди сдана в ишлатишни ҳам шу ерда, боғлаб майдон билан Текстильным комбинатом. майдонда қадар 90-х йиллардан работало трамвайное депо № 2.аввалгидек қолаётган чорраҳада бир нечта қадрли, Хадра ва бугун ҳисобланади бир энг эффектных майдонларни пойтахтлари. уни ҳақиқий безатиш - оригинальной шакллар бино ўзбек давлат цирка. Lug’at мажлис - озодлик - таниқли - кутубхона - бино - бериш - ҳайвонот боғи - дарвоза - марказ

1. Matnni rus tilidan o‘zbek tiliga tarjima qiling.
Больше века назад тут был построен один из редких образцов готики вовсем регионе - лютеранская кирха, а ровно сто лет назад неподалеку появился удивительной архитектуры дом хлопкозаводчика Вадъяева, который позже был известен как Общественное собрание и Дом Свободы. Затем в нем разместились знаменитый кинотеатр, известный в народе как "Тридцатка", и Республиканская детская библиотека, которая и поныне занимает оставшуюся часть здания. Ближе к Салару, на месте бывшейдачи губернатора Сырдарьинской области, долгие годы работал столичный зоопарк.
Центр старого Ташкента располагался меж трех старинных площадей - Эскиджува, Чорсу и Хадра. Самой молодой из них была последняя. В первые века существования Бинката это была его окраина. К расположенным здесь двум воротам вела дорога от базара. Со старосогдийского название местности переводится как "окраина" или"конец дороги".
Позднее базар переместился чуть дальше, а бывшее предместье превратилось в один из архитектурно-планировочных центров Ташкента. К концу XIX столетия здесь располагались несколько махаллей, среди которых стоит упомянуть Дегрез, где жили чугунолитейщики.
Именно сюда в 1901 году с железнодорожного вокзала приехал первый ташкентский трамвай - конка маршрута № 1. Спустя 35 лет перваяширокая колея была сдана в эксплуатацию тоже тут, связав площадь с Текстильным комбинатом. На площади до 90-х годов работало трамвайное депо № 2.
По-прежнему остающаяся на перекрестке нескольких дорог, Хадра и сегодня является одной из самых эффектных площадей столицы. Ее настоящее украшение - оригинальной формы здание Узбекского государственного цирка.Lug’at
собрание - yig’ilish
свобода - ozodlik
известный - ma’lum , mashhur
библиотека - kutubxona
здание.

Чтобы читать весь документ, зарегистрируйся.

Связанные рефераты

тили тили трали вали

.  Билеты к экзамену ТМД преподаватель М.Н. Полещук.

казак тили

.  сөж Орындаған: Сұлтанова Алина Топ: ФССП-101 Іскер әйел адамның бейнесі.

Кыргыз тили

. [->0]Соглашение об использовании Материалы данного файла могут быть использованы без ограничений для.

5 Стр. 1209 Просмотры

Узбек сухова

. В.Скрыпник доцент В.М.Дрибан Узбек Е.К. У34 Высшая математика.

орыс тил

. Согласится ли общество с таким вариантом? Поживем увидим! Из тьмы веков, на протяжении всей истории.

В Шайхантахурском районе приступили к борьбе с вывесками на негосударственном языке

Ответственный сотрудник Ташкентского хокимията Б.Расулов, советник районного хокима Н.Каюмова и помощник хокима в махалле А.Ахмедов осмотрели баннеры и рекламные щиты, установленные и размещенные снаружи помещений юридических лиц.

По выявленным недостаткам проведена разъяснительная работа с руководителями каждого предприятия и организации, сообщает хокимият Шайхантахурского района.

Ранее вывески, написанные на негосударственном языке, сняли в Мирабадском и Юнусабадском районах Ташкенте.






Комментарии

В русских школах так учат государственному языку, что дети из русскоязычных семей ничего не знают. Репетитора по узбекскому языку найти не можем. Нет пособий, книг для изучения иностранцами узбекского языка.

Говорят что америкосы должны вот-вот подъехать,для добычи сланцевого газа и нефти.Видать власти боятся упрека от американских гостей мол: что ещё,до сих пор пользуетесь Русским языком?

Всё делает правильно , россия тоже многанационалний ,попробуй подхади на кассу магазина своим языком, услишиш куча оскарбления свой адрес , писал тут историю которий бил не давно куйлюке ,админ удалил видимо правда глаза колит.

Читайте также: